U savremenom poslovnom okruženju, kompanije u Srbiji suočavaju se sa sve složenijim i međusobno povezanim rizicima koji mogu da ugroze njihovu stabilnost, profitabilnost i dugoročnu održivost. Tržište osiguranja mora da se prilagodi ovim rizicima, jer oni sve više diktiraju kako kompanije funkcionišu i planiraju svoje poslovanje.
Sajber rizici nalaze se trenutno na prvom mestu najvećih rizika za poslovanje kompanija u svetu, pa i u Srbiji, kaže za portal BizSrbija Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.
Kako ističe, sa digitalizacijom poslovanja i sve većim uvođenjem informacionih tehnologija u privredi, sajber pretnje više nisu izolovani incidenti, već ozbiljan rizik koji može paralizovati poslovanje čitavih kompanija. “Ako imate digitalne sisteme od kojih zavisi proizvodnja, logistika ili finansije, svaki napad ili tehnička greška mogu biti katastrofalni.“
Na drugom mestu, ističe Blagojević, nalaze se klimatske promene i prirodne nepogode koje direktno ugrožavaju imovinu i poslovanje kompanija: „Srbija je najizloženija kada je reč o poplavama, posebno bujičnim. Male reke i potoci, kada nabijaju zbog nagle količine padavina, izazivaju velike štete, posebno u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji.“
On primećuje da materijalna šteta često nije jedini problem. „Sekundarna šteta je mnogo veća – prekid proizvodnje, zaustavljeni procesi, kašnjenje u isporukama. Primer iz 2014. u Obrenovcu pokazuje da je jedna termoelektrana bila poplavljena, iako materijalna šteta nije bila velika. Ali prekid rada izazvao je ogromne finansijske gubitke.“
Treći ključni rizik, kako navodi, predstavljaju geopolitički i politički faktori: „Opšta politička nestabilnost u svetu utiče na lance snabdevanja. Ako vaš dobavljač u inostranstvu ima problem, vi ste u problemu, iako niste krivi. Nedavni događaji na Bliskom istoku, odnosno ono što se dogodilo u Dubaiju, pokazuju kako se sigurnost i poverenje u finansijske tokove mogu nestati preko noći.”
Trendovi i razvoj tržišta osiguranja privrede
Prema njegovim rečima, tržište osiguranja u Srbiji beleži rast, ali taj rast nije proporcionalan povećanju rizika. “Zapažamo blagi rast interesovanja za uslugama osiguranja, ali on je nesrazmeran u odnosu na evidentni rast rizika“, napominje Blagojević.
Velike globalne kompanije, koje posluju i u Srbiji, sve više integrišu politiku osiguranja u okviru svojih grupacija. „Globalne kompanije donose politiku osiguranja koja je definisana unutar grupe i samo se lokalizuje. To znači da postoji visok nivo svesti i disciplinovan pristup ugovaranju i obnavljanju polisa.“
Međutim, segment malih i srednjih preduzeća, koji čini stub privrede, još uvek je nedovoljno osiguran. „Mala i srednja preduzeća su najelastičniji deo privrede, ali i najranjiviji. Kada se dogodi veći udar, teško mogu sopstvenim snagama da premoste štetu. Zato im je osiguranje od ključnog značaja“, objašnjava Blagojević.
On primećuje da u ovom segmentu dolazi do povećanja svesti o dodatnim vrstama osiguranja za zaposlene: „Već u ovoj oblasti raste svest o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju i osiguranju zaposlenih, što pokazuje odgovornost i želju da se pruži dodatni benefit saradnicima.“
Poljoprivreda: najranjiviji sektor
Poljoprivreda u Srbiji je posebno izložena rizicima, kaže Blagojević, jer se radi o proizvodnji uglavnom pod otvorenim nebom koja zavisi od vremenskih prilika. “U poljoprivredi su ulaganja značajna, od pripreme zemlje, opreme, mašina, sadnje, uzgoja, a tek nakon svega toga možete očekivati rod. Tek nakon svih tih aktivnosti može se očekivati prinos, a ishod zavisi od vremenskih prilika kao što su mraz, kiša, sunce, a sve to utiče na rezultat“, ističe Blagojević.
On upozorava da poljoprivrednici često trpe velike finansijske gubitke: „Procene kažu da je Srbija od 2000. godine do danas pretrpela štete od prirodnih nepogoda od oko 10 milijardi evra, najviše zbog suše. Samo 10 do 13 odsto poljoprivrednika se osigurava, uprkos državnim subvencijama. Smatram da je to i velika odgovornost industrije osiguranja koja treba da edukuje i motiviše ljude.“
Klimatske promene i osiguranje
Klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet prirodnih nepogoda, što direktno utiče na tržište osiguranja. „Pre svega, nekada je frekvencija ovih događaja bila daleko ređa. Sada se javljaju češće i u većem broju regiona. Svaki region ima svoj problem: zemljotresi, poplave, oluje, visoki snegovi“, objašnjava Blagojević.
I pored povećanih rizika, interesovanje za osiguranje među građanima raste sporo. „Ne uspevamo dovoljno da predstavimo ljudima šta radimo, koje su njihove potrebe i kako osiguranje može da ih zadovolji. Moramo ih edukovati i motivisati da preuzmu odgovornost za rizike koje mogu kontrolisati.“
Blagojević naglašava da osiguravajuće kuće ne mogu da spreče prirodnu katastrofu, ali mogu da finansijskim putem pomognu ljudima da se oporave. Primer za to su katastrofalne poplave u Obrenovcu 2014. godine. “Obrenovac je tada bio potpuno pod vodom. U takvim okolnostima oni koji su osigurali imovinu dobiju novac i počnu da sređuju kuću, dok oni koji nisu čekaju da im stigne pomoć… Moramo ljudima otvoreno pričati o osiguranju i motivisati ih na pozitivan način.“
Blagojević kritikuje praksu da se osiguranje koristi za zastrašivanje: “Nažalost, u nekim slučajevima postoji utisak da osiguranje treba da plaši ljude, što nije njegova svrha. Ne treba ih plašiti. Mi se bavimo delatnošću koja pomaže ljudima, i to treba da bude jasno.“
Životna osiguranja i zaštita privatnog sektora
Blagojević ističe da segment životnog osiguranja u Srbiji raste, ali i dalje nije dovoljno razvijen. “Ljudi postaju svesni da u mlađim godinama, kada su radno aktivni, mogu da štede za period kada će imati manja primanja. To je nešto što polako ulazi u svest naših građana i preduzetnika.“
Kada je reč o privatnom sektoru, osiguranje služi i kao alat za očuvanje stabilnosti poslovanja. “Kompanije ugovaraju osiguranje kako bi upravljale rizicima, posebno u slučaju materijalnih šteta i prekida proizvodnje. Istovremeno, raste svest o životnom osiguranju zaposlenih, jer preduzetnici žele da pruže dodatnu sigurnost svojim timovima.“
