Farmaceutska kompanija koja je svetu dala prvu mRNK vakcinu protiv kovida danas zatvara fabrike, otpušta radnike i ispraća osnivače — ali se kladi na to da će je onkologija spasiti od zaborava. BioNTech-u iz Majnca, donedavno slavlјenom kao simbolu nemačke inovativnosti, budućnost zavisi od 15 kliničkih studija za lečenje raka
Kompanija koja je za manje od godinu dana prešla put od potpune anonimnosti do statusa globalnog spasitelјa, kompaniju čiji su osnivači postali lica naslovnih strana svetskih časopisa, čije je akcije analitičari upoređivali sa Eplovim, i čiji je proizvod ubrizgan u ruke preko milijarde lјudi širom sveta… šest godina kasnije zatvara proizvodne pogone u Nemačkoj i Singapuru.
BioNTech iz Majnca, heroje kovid ere, sada beleži kvartalni neto gubitak od 532 miliona evra, i najavlјuje otpuštanje skoro 1.860 radnika, a na kraju godine ispraća i svoje osnivače, piše Dojče vele.
Priča o BioNTechu je u isto vreme priča o genijalnosti i o krhkosti poslovnih modela izgrađenih na jedinstvenom proizvodu, priča o tome šta se dešava kada privremeni priliv ogromnog kapitala zameni decenije strplјivog istraživanja. I priča o tome da li nauka o mRNK tehnologiji, koja je svetu otkrivena kroz vakcinu protiv kovida, može da donese isti istorijski proboj u lečenju raka. Odgovor na to pitanje oblikovaće ne samo sudbinu kompanije, nego i budućnost čitave biotehnološke industrije.
Mala kompanija sa velikom idejom
BioNTech je osnovan 2008. godine u Majncu, univerzitetskom gradu na obali Rajne. Iza projekta stajali su Ugur Šahin i Ežlem Tireći, bračni par turskog porekla i akademski lekari sa Univerziteta Johanesa Gutenberga. Oboje su odrasli u porodicama radnika imigranata — Šahinov otac radio je u Fordovoj fabrici u Kelnu — i oboje su, uprkos skromnom poreklu, izgradili izuzetne karijere u onkologiji i imunologiji.
Ideja koja je pokrenula kompaniju nije uopšte imala nikakve veze sa virusima ili pandemijama. Šahin i Tireći želeli su da iskoriste tada skoro potpuno nepoznatu tehnologiju „glasničke“ ribonukleinske kiseline — mRNK — da nauče imunološki sistem organizma da samostalno prepoznaje i uništava tumorske ćelije. Koncept je bio revolucionaran, ali i izuzetno rizičan: mRNK je nestabilan molekul, teško je primeniti ga u lјudskom telu, a farmaceutska industrija godinama ju je tretirala sa skepticizmom.
Deceniju i po, BioNTech je tiho radio na svom projektu, finansiran delom državnim sredstvima i rizičnim kapitalom, a široj javnosti potpuno nepoznat. Kompanija je 2019. godine izašla na berzu, prikupivši nešto manje od 150 miliona dolara — skroman debitantski nastup za kompaniju koja je u svom portfoliju imala desetine kliničkih studija, ali nijedan komercijalizovan proizvod.
Pandemija menja sve
Januara 2020. godine, Šahin je pročitao naučni rad o novom virusu u Kini i odmah shvatio da stvari mogu da postanu veoma ozbilјne. Sredinom februara 2020, pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju, pokrenuo je interni projekat pod kodnim imenom „Svetlosna brzina" — Lightspeed. Cilј je bio da se na osnovu poznate genetske sekvence virusa SARS-CoV-2 osmisli i testira vakcina zasnovana na mRNK tehnologiji.
U martu 2020, BioNTech je potpisao sporazum o saradnji sa američkim farmaceutskim gigantom Pfizerom. Partnerstvo je bilo strateški potez savršenog trenutka: BioNTech je imao tehnologiju i naučni kapacitet, a Pfizer globalnu proizvodnu i distributivnu infrastrukturu. Rezultat je bio vakcina Komirnati, prva odobrena mRNK vakcina u istoriji, koja je u Sjedinjenim Državama dobila hitnu upotrebnu dozvolu u decembru 2020. godine.
Ono što je usledilo nadmašilo je i najoptimističnija predviđanja. Kompanija sa nešto preko hilјadu zaposlenih iznenada je postala klјučni igrač u globalnom odgovoru na krizu bez presedana. Šahin i Tireći postali su medijske ličnosti, pozivani na samite, intervjuisani u prajm tv terminima, odlikovani državnim priznanjima. Akcije BioNTecha porasle su za višestruko, a kompanija je u samo nekoliko kvartala zabeležila prihode koje nije mogla ni da sanja u prethodnih dvanaest godina postojanja.
Brojne studije kasnije će pokazati da su vakcine protiv kovida spasile desetine miliona života širom sveta, omogućile otvaranje „zaklјučanih“ ekonomija i vratile svakodnevni život u normalu za veći deo planete. BioNTech je, bar na kratko, zaista bio pandemijski heroj.
Početak kraja privremenog čuda
Problem sa čudima jeste u tome da obično traju kratko. Finansijski analitičari danas kažu da su problemi BioNTecha proizašli iz predvidlјivog završetka privremenog prihoda izazvanog kovidom, koji je kompaniji doneo desetine milijardi evra prihoda počev od kraja 2020. godine. Ovaj prihod, u kombinaciji sa visokorizičnom prirodom istraživanja i razvoja u biotehnologiji i trenutnim ekonomskim nevolјama Nemačke — velikim troškovima rada, skupom energijom i gomilom birokratskih prepreka — otkrio je koliko je opasno osloniti se na jedinstveni blokbaster proizvod.
Potražnja za BioNTechovom vakcinom protiv kovida Komirnati nestala je brže nego što je iko očekivao. Prihodi u prvom kvartalu 2026. godine pali su na 118 miliona evra, što predstavlјa pad od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kompanija je u saopštenju navela da „očekuje niže prihode od vakcine protiv kovid-19 u poređenju sa 2025. godinom, usled pada na evropskom i tržištu Sjedinjenih Američkih Država."
Analitičari ocenjuju da je kompanija tokom buma izgradila previše proizvodnih kapaciteta, a sada se suočava sa nezaposlenim pogonima. Zato je BioNTech odlučio da celokupnu proizvodnju vakcine protiv kovida prepusti Pfizeru — partneru bez koga ne bi ni postao to što jeste.
Posledica ovih odluka je bolna: zatvaranje proizvodnih pogona u Nemačkoj i Singapuru, neto kvartalni gubitak od 532 miliona evra (627 miliona dolara) i gotovo 1.860 radnih mesta koja će u potpunosti ili delimično nestati. Kompanija koja je nekada izvozila boce sa vakcinom u skoro svaku zemlјu na svetu sada optimizuje svoje poslovanje da preživi u promenjenim uslovima.
Kontroverzna akvizicija i gorčina koja je ostala
Pored strukturnih problema, BioNTech je izazvao značajne kritike i preuzimanjem konkurencije. U decembru 2025, kompanija je kupila rivala KjurVak za 1,25 milijardi dolara — potez koji je u stručnim krugovima primlјen sa mešavinom razumevanja i ogorčenja.
Istorija KjurVaka i BioNTecha isprepletena je i pre akvizicije. Tibingenska kompanija razvila je sopstveni kandidat za vakcinu protiv kovida, zasnovan na sličnoj mRNK tehnologiji, ali je ta vakcina pokazala nisku efikasnost u kliničkim studijama i na kraju je napuštena. Ipak, to nije sprečilo KjurVak da 2022. tuže BioNTech i Pfizer, tvrdeći da vakcina Komirnati krši nekoliko KjurVakovih patenata na mRNK tehnologiju.
Kupivši svog rivala — i zajedno sa njim йogo patente — BioNTech je uspeo da okonča sve pravne sporove i izbegne potencijalne štete u vrednosti nekoliko milijardi evra. Iz čisto poslovne perspektive, potez je imao smisla.
No, ono što je usledilo dodalo je žaoku u ranu. Kada je BioNTech ove nedelјe objavio restrukturiranje i zatvaranje pogona, među ugroženim lokacijama našao se i bivši KjurVakov pogon u Tibingenu, u blizini Štutgarta — nepunih šest meseci posle akvizicije.
Reakcija lokalnih vlasti i sindikata nije izostala. Boris Palmer, gradonačelnik Tibingena, optužio je kompaniju da primenjuje strategiju „kupi prvo, potom ukloni", dodavši da je zatvaranje pogona „težak udarac" za „mnoge visokokvalifikovane zaposlene koji su KjurVak nosili godinama."
Sindikat IG BCE označio je potez kao „planirani pristup palјenja i uklanjanja", oštro kritikujući ono što je opisao kao „kratkoročne finansijske razloge... koji će naneti štetu otpornosti nemačke biotehnološke baze." Lokalna privredna komora (IHK Rojtlingen) upozorila je u saopštenju da će „tehnološko znanje u obliku pametnih umova, patenata i rezultata istraživanja i razvoja biti izgublјeno" kroz zatvaranje pogona.
Ova afera otkrila je i širi problem — pitanje da li je poslovna strategija BioNTecha u proteklih godinu-dve vođena dugoročnom vizijom ili reaktivnim upravlјanjem krizom.
Odlazak osnivača: Kraj jedne epohe
Možda nijedna vest nije uzdrmala investicionu javnost kao martovska najava da će Ugur Šahin i Ežlem Tireći do kraja 2025. godine napustiti kompaniju koju su zajedno osnovali, vodili i podigli do svetske slave.
Par je najavio da osniva novi biotehnološki poduhvat usmeren na tzv. tehnologije mRNK sledeće generacije — ironično, istu onu tehnologiju koju su u BioNTechu razvijali decenijama. Kompanija je saopštila da će zadržati manjinski udeo u novom startapu, ali to malo koga ko prati sektor može da umiri.
Tržište je reagovalo nezaboravo: akcije BioNTecha srušile su se za približno 18 odsto odmah po objavi. Analitičari investicione banke Lernik Partners iz Bostona, koja je specijalizovana za zdravstveni sektor, otvoreno su postavili pitanje koje mnogi izbegavaju da izgovore. „Može li kompanija efikasno iterirati i proširivati svoj pristup bez uvida osnivača u transdisciplinarne i kliničke podatke?" — glasilo je pitanje iz istraživačke beleške koju su objavili analitičari Lernika.
Šahin i Tireći nisu samo direktor i naučna direktorka kompanije — oni su projekcija identiteta BioNTecha. Šahinova sposobnost da prepozna naučni značaj novog virusa u Kini pre nego što je svet uopšte čuo za kovid, i Tirećin rad na imunoterapiji raka, nisu bile slučajne smetonje u CV-u. Oni su suština konkurentske prednosti kompanije. Pitanje je da li institucija može da održi tu prednost bez lјudi koji su je stvorili.
Veliki ulog: Rak kao nova misija
Uprkos svim potresima, postoji i naracija o opstanku — pa čak i o ponovnom usponu. BioNTech sada usmerava svoje resurse ka kasnim fazama mRNK tretmana za rak, uklјučujući nove terapije koje razvija u partnerstvu sa kompanijom Bristol Majers Skvib za lečenje raka dojke, pluća i drugih oblika raka. U najnovijem kvartalnom izveštaju kompanija je navela da očekuje da će do kraja godine imati pokrenuto 15 kliničkih studija treće faze za terapije raka.
Klinička studija treće faze je u biotehnologiji trenutak istine — tada se proizvod ili dokaže pred velikom grupom pacijenata, ili propadne. Imati 15 takvih studija u toku istovremeno predstavlјa izuzetno ambiciozan, pa i riskantan plan. One zahtevaju ogromna finansijska ulaganja, detalјnu regulatornu usklađenost, i kadrove najvišeg nivoa. Istovremeno, svaki pozitivan nalaz može biti osnova za potpuno nov proizvod — ili čak novu klasu proizvoda.
Odlazeći izvršni direktor Šahin izjavio je da će BioNTech „nastaviti da se fokusira na ubrzavanje naših klјučnih strateških programa, jer ostajemo dosledni u viziji da našu nauku prevedemo u preživlјavanje za pacijente koji žive s rakom."
Ova izjava — „prevoditi nauku u preživlјavanje" — otkriva suštinu onoga na šta je BioNTech zapravo bazirao svoje postojanje pre kovida. Vakcina je možda samo slučajna — istorijski značajna, finansijski transformativna, ali slučajna — intermeco u dugoj priči o onkologiji i mRNK.
Uštedom koju planira kroz predaju proizvodnje vakcine Pfizeru i zatvaranje pogona, BioNTech računa da će svake godine počev od 2029. uštedeti približno 500 miliona evra — novac koji će, kad god je to moguće, biti usmeren ka onkologiji.
Može li mRNK da uradi za rak isto što i za kovid?
Da bi se razumeo značaj onoga na šta BioNTech polaže svoje nade, potrebno je razumeti zašto je mRNK tehnologija uopšte tako uzbudlјiva za onkologiju.
Tradicionalne terapije raka — hemoterapija, radioterapija i hirurška intervencija — u mnogim slučajevima su efikasne, ali u mnogim drugim nisu. Imunoterapija je u protekloj deceniji donela značajan napredak, naročito u lečenju melanoma, raka pluća i nekih drugih tipova. Ali čak i ona ne deluje na svakoga, i kod mnogih pacijenata tumor na kraju razvije rezistenciju.
Ono čime se bavi BioNTech — personalizovane mRNK vakcine protiv raka — nešto je potpuno drugačije. Ideja je sledeća: uzeti tumorske ćelije konkretnog pacijenta, sekvencirati mutacije koje ih čine jedinstvenim, a zatim proizvesti individualizovanu mRNK vakcinu koja će naučiti imunološki sistem tog pacijenta da upravo te mutirane ćelije prepozna i uništi.
Ovo je suštinski drugačiji pristup od ijednog postojećeg leka protiv raka. Ako uspe u velikim kliničkim studijama, mogao bi da znači pravi proboj u lečenju najtežih oblika raka. Ako ne uspe — ili bude suviše skup ili komplikovan za široku primenu — BioNTech će imati problem da opravda svoje troškove.
Indikativno je da projektovana partnerstva sa Bristol Majers Skvibom pokrivaju neke od najučestalijih i najteže izlečivih vrsta raka. Rezultati ovih studija, očekivani u narednim godinama, biće klјučna tačka u istoriji kompanije.
Šira slika: Nemačka biotehnologija na ispitu
BioNTechov slučaj ne može se posmatrati u vakuumu — on je simptomatičan za šire izazove sa kojima se suočava nemačka biotehnološka industrija.
Nemačka je oduvek ponosna na svoju industrijsku bazu — automobilsku, hemijsku, mašinsku. Biotehnologija je, u poređenju sa tim, relativno mlad sektor, i činjenica da je BioNTech iz Majnca postao globalna kompanija tretira se kao dokaz da je Nemačka sposobna da bude lider i u ovom polјu. Zato nыnešnji potresi imaju značaj daleko van berzanskih kotacija.
Ukoliko se kompanija konsoliduje, oporavi i uspe u onkološkim studijama, to će biti argument u prilog temi da Evropa može da finansira i zadrže biotehnološke lidere. Ukoliko ne uspe — ili ako Šahin i Tireći sa svojim novim startapom u nekom trenutku emigriraju u Sjedinjene Države, gde je kapital za biotehnologiju daleko dostupniji — to će biti gorak simbol odrecanja Evrope od svog potencijala u ovom sektoru.
Sindikati, lokalne vlasti i privredna udruženja koja danas kritikuju zatvaranje pogona imaju pravo na zabrinutost. Ali i rukovodstvo BioNTecha ima pravo na argument da bez racionalizacije troškova kompanija ne može da finansira 15 kliničkih studija treće faze — studija koje bi, ako uspeju, potencijalno mogle da obezbede rad za daleko više lјudi nego postrojenja koja danas zatvaraju.
Bilans: Heroj, žrtva ili pionir?
Šest godina posle pandemijske slave, BioNTech stoji na raskrsnici. Sa finansijske tačke gledišta, kompanija je danas senka svoje pandemijske verzije. Sa naučne tačke gledišta, možda tek polazi na svoje najveće putovanje.
Paradoks BioNTecha leži u tome da je upravo neverovatan uspeh vakcine protiv kovida možda i najveća prepreka za suptilniju, dublјu priču o onome čime se kompanija bavila pre kovida i čime će se baviti posle. Mediji, investitori i javnost pamte BioNTech kao kompaniju koja je zaustavila pandemiju — a svako ko posle toga kaže „a sada ćemo i rak da lečimo" neminovno zvuči pomalo pretenciozno.
Ali pretencioznost je ponekad samo drugo ime za viziju.
Ugur Šahin je 2020. pročitao izveštaj o nepoznatom virusu u Kini i za nekoliko nedelјa pokrenuo projekat „Svetlosna brzina". Ta ista sposobnost da se prepozna dalekosežan potencijal tamo gde ga većina ne vidi — ta sposobnost je, u krajnjoj liniji, ono na šta BioNTech danas polaže svoje nade u onkologiji.
Hoće li rak biti „Svetlosna brzina 2" — ili će ostati nedostižna ambicija kompanije koja je imala svoj trenutak u istoriji, pa ga propustila da kapitalizuje na pravi način? Odgovor na to pitanje ne znamo. Znamo samo da će ga dati nauka — i to vrlo brzo.
