Ekonomija Srbije trenutno prolazi kroz period izraženih neizvesnosti koje imaju i spoljne i domaće uzroke i u takvim okolnostima, očuvanje makroekonomske stabilnosti predstavlja najvažniji zadatak u planiranju i sprovođenju fiskalne politike a revidirana fiskalna strategija za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu odgovorila je ovom zadatku, navodi Fiskalni savet u oceni ovog dokumenta.
Ukazuje se da su makroekonomske projekcije u strategiji revidirane naniže u kratkom roku, dok su u srednjem roku ostale umereno optimistične pri čemu se najvažnija promena makroekonomskog okvira u strategiji odnosi na smanjenje stope privrednog rasta Srbije u 2025. i 2026. godini.
Tako je projekcija rasta BDP-a u 2025. po drugi put umanjena tokom godine i sada iznosi 2,3%, umesto prvobitno prognoziranih 4,2%, dok je projekcija za 2026. snižena sa 4,2% iz junske strategije na 3,0%.
„Obe ove revizije uglavnom su u skladu s nezavisnim analizama Fiskalnog saveta i mogu se oceniti kao opravdane“, ističe se u analizi.
Glavni parametri ostali isti
I pored određenog pogoršanja makroekonomskog okruženja, zadržani su raniji planovi o visini fiskalnog deficita u kratkom i srednjem roku, u 2026. projektovan je deficit opšte države od 3,0% BDP-a, koji bi trebalo da ostane na istom nivou i u narednoj godini, navodi se u analizi i dodaje da je nakon toga, predviđeno umereno smanjenje deficita na 2,5% BDP-a u 2028. godini.
Strategijom je, takođe, potvrđeno opredeljenje za politiku postepenog smanjivanja učešća javnog duga u odnosu na BDP a planirani fiskalni deficiti omogućili bi da dug raste nešto sporije od očekivanog rasta privrede, što bi dovelo do blagog pada njegovog udela u BDP-u, sa oko 45% na kraju 2025. godine na 44,1% u 2028. godini, ističu iz Fiskalnog saveta uz ocenu da strategija zadržava nepromenjenim osnovne ciljeve fiskalne politike u kratkom i srednjem roku.
Ocenjuje se da revidirana strategija realistično planira ukupne javne prihode i rashode.
Plan iz strategije predviđa postepeno smanjivanje učešća javnih prihoda u BDP-u, sa 40,9% u 2025. na 40% u 2028, dok je u istom periodu planirano i smanjenje javnih rashoda sa 43,9% na 42,5% BDP-a.
Najvažniji razlog za pad učešća javnih prihoda u BDP-u je smanjenje neporeskih prihoda, sa 4,4% BDP-a u 2025. na 3,6% BDP-a u 2028. godini, navode iz Fiskalnog saveta.
Dodaju da se to može objasniti isključivanjem iz projekcija jednokratnih prihoda iz 2025. godine, kao i nešto sporijim rastom neporeskih prihoda od rasta BDP-a u narednim godinama.
Na strani rashoda, glavni izvor manjih troškova predstavlja postepeno smanjenje javnih investicija, sa 7,1% BDP-a u 2025. na 6,1% u 2028. godini.
„Iako postoje rizici koji bi mogli ugroziti ostvarenje projekcija pojedinačnih budžetskih stavki, ovakve fiskalne planove ocenjujemo kao načelno kredibilne“, ističe se u oceni strategije.
Zamera se da revidirana strategija ne tretira na zadovoljavajući način brojne i ozbiljne ekonomske rizike koji Srbiji prete iz energetskog sektora, kao i to što se povećava cena državnih kapitalnih projekata vrednosti veće od 20 miliona evra.
