Region Jugoistočne Evrope ulazi u veliki investicioni ciklus u energetskom sektoru, koji otvara značajan prostor za domaću industriju, razvoj infrastrukture, nova znanja i jačanje regionalne saradnje, poručeno je na konferenciji "Energetika Jugoistočne Evrope 2025/2026 – prezentacija studije i izazovi energetskih tržišta“, održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Predstavljajući ključne nalaze studije „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“ (SEE Energy Outlook 2025/2026), koju je pripremio Energetski institut za Jugoistočnu Evropu (IENE) iz Atine, istaknuto je da potencijal novih investicija u energetsku infrastrukturu regiona do 2035. godine premašuje 700 milijardi evra.
"Pred nama je veliki investicioni ciklus. Ko će projektovati, ko proizvoditi, a ko instalirati? Ko će obučavati ljude? Tu treba da shvatimo svi zajedno da smo jači i da tranzicija nije samo tranzicija u energetskom smislu, već i tranzicija industrijske sposobnosti, tranzicija u ljudstvu i tranzicija u tome da zajedno naučimo da radimo“, rekla je direktorka Sektora udruženja industrije PKS Ivana Vuletić.
Ona je istakla da region možda neće moći da proizvede sve komponente neophodne za predstojeće investicije, ali da treba da nastoji da što veći deo vrednosti tih investicija zadrži u regionu.
"Za to su nam potrebna znanja i veštine i na tome Srbija treba da nastavi da radi“, rekla je Vuletić.
Prema njenim rečima, energetska budućnost Jugoistočne Evrope ne može se posmatrati izolovano, zemlju po zemlju, već kao zajednički prostor, jer energetske mreže, tržišta i investicije ne poznaju administrativne granice.
"Odluke koje danas donosimo u institucijama i kompanijama odrediće kakvo će svetlo goreti 2035. godine. Svi treba da se potrudimo da to svetlo bude sigurno, pristupačno i održivo i da je bar delom napravljeno u našem regionu“, istakla je Vuletić.
Ona je podsetila da studija prati energetska kretanja u regionu od 2011. godine i da je njeno aktuelno izdanje četvrto po redu. Obuhvata 16 zemalja i posmatra ih kao jedinstven energetski prostor, što, kako je navela, predstavlja jednu od njenih ključnih poruka.
Govoreći o razvoju energetske infrastrukture Srbije, Vuletić je izdvojila više projekata koji doprinose regionalnom povezivanju, među kojima su gasni interkonektor sa Bugarskom, povezivanje sa Rumunijom, kao i izgradnja Transbalkanskog koridora, koja se realizuje po deonicama. U trećoj fazi ovog projekta predviđeno je povezivanje sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Kako je navela, interkonektor sa Severnom Makedonijom očekuje se 2027. godine.
"Problem više nije kako proizvesti zeleni megavat, već kako ga isporučiti“, rekla je Vuletić, ukazujući na jedan od ključnih izazova aktuelne energetske tranzicije.
Kako je objasnila, novi energetski kapaciteti se dodaju postojećem sistemu, dok istovremeno rastu obnovljivi izvori energije i potražnja za električnom energijom. Dodatni izazov predstavlja činjenica da širom sveta više od 2.500 gigavata projekata čeka na priključenje na mrežu.
"To je kao da gradimo sve više fabrika, a do njih nemamo put, dok taj put ostaje isti. Mreže se ne završavaju na granicama zemalja i to svi treba da imamo u vidu kada pričamo o energetici“, navela je Vuletić.
Ona je ukazala i na značaj digitalizacije, razvoja veštačke inteligencije i data centara, za koje su stabilna i kvalitetna elektroenergetska mreža sve važniji preduslovi.
"Pouzdana mreža i kvalitet te mreže ostaju nova valuta konkurentnosti“, istakla je Vuletić.
Regionalna saradnja kao uslov za veće investicije
Kao jedan od ključnih faktora energetske tranzicije izdvojen je i pristup kapitalu. Vuletić je ukazala da ekonomije u usponu nose značajan deo rasta potražnje za električnom energijom, dok je cena kapitala za energetske projekte u tim ekonomijama viša u odnosu na razvijene ekonomije.
"Tržišta Zapadnog Balkana su mala, nisu ostrva i pojedinačno teško možemo da se nosimo sa velikim investicijama. Zajedno smo tržište koje investitor može da vidi i prepozna. Zato regionalna saradnja nije slogan, već način na koji treba da funkcionišemo“, rekla je Vuletić, ukazujući na gas kao jedan od dobrih primera značaja regionalnog povezivanja.
Studija „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“ predstavlja sveobuhvatnu analizu aktuelnih kretanja u energetskom sektoru i projekcija njegovog razvoja do 2050. godine. Pored 16 zemalja regiona, publikacija sadrži dodatne podatke i analize za niz susednih država koje su povezane sa energetskim tržištem Jugoistočne Evrope.
Na konferenciji su razmatrani geoekonomski i geostrateški aspekti razvoja energetskog sektora, transformacija energetskih sistema kroz elektrifikaciju, digitalizaciju i dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora, nuklearne energije i drugih niskougljeničnih tehnologija, kao i energetska bezbednost regiona.
Bilo je reči i o razvoju i integraciji regionalnih tržišta električne energije i prirodnog gasa, regulatornim reformama, investicionim okvirima i finansiranju energetske tranzicije, razvoju tržišta ugljenika i primeni sistema EU ETS, kao i uticaju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika (CBAM) na regionalno tržište električne energije.
Konferenciju „Energetika Jugoistočne Evrope 2025/2026 – prezentacija studije i izazovi energetskih tržišta“ organizovala je Privredna komora Srbije u saradnji sa Energetskim institutom za Jugoistočnu Evropu (IENE) iz Atine. Skup je okupio predstavnike državnih institucija, regulatornih tela, energetskih kompanija, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i istraživačkih centara, kao i stručnjake iz Srbije i Grčke.
