Istok Srbije, decenijama prepoznatljiv po bogatoj rudarskoj istoriji, ubrzano ide ka transformaciji u najveće zeleno energetsko gradilište uzemlji. Timočka krajina investitore više ne privlači samo zbog zlata, već i sunčevog potencijala ovog kraja.
Geografski balans izuzetno visokog broja sunčanih dana i neiskorišćeng zemljišnog potencijala – od zapuštenih poljoprivrednih parcela do devastiranih rudarskih jalovišta, pokrenuo je zelenu tranziciju vrednu milijarde evra, piše eKapija.
Najnoviji primer je najava gradnje privatnog solarnog parka "Mali Izvor" (snage 50 MW), kod Zaječara. Za ovaj projekat je resornom ministarstvu podnet Zahtev za određivanje obim i sadržaja studije o procnei uticaja na životnu sredinu. Investicija domaće firme Network Energy južno od Zaječara, koju je projektovao GMS Consult, predviđa upotrebu 710 Wp bifacijalnih panela i sopstvenu bateriju (BESS) kapaciteta 20 MWh za stabilizaciju mreže.
Istovremeno, u celom regionu Timočke krajine se uveliko projektuju elektroenergetski sistemi čija ukupna snaga premašuje nekoliko gigavata:
Mega-projekat za dekarbonizaciju Bora i Majdanpeka
Nekadašnji planovi zapadnih investitora za manja jalovišta u Boru prerasli su u istorijski državni dogovor. Vlada Srbije je sa kineskim kompanijama Shanghai Fengling Renewables i Serbia Zijin Copper pokrenula projekat vredan dve milijarde evra. Planirano je čak 2.000 MW (2 GW) hibridne snage, od čega 500 MW iz solarnih elektrana i 1.500 MW iz vetra. Solarni paneli će masovno prekriti devastirana rudarska odlagališta otpada i jalovišta u Boru i površinskih kopova u Majdanpeku. Plan je da sva struja odlazi na direktno napajanje rudnika i topionice, dok će se višak prerađivati u zeleni vodonik u fabrici kapaciteta 30.000 tona godišnje.
U pripremi najveći solarni parkovi
Prema zvaničnim odlukama Vlade i potpisanim ugovorima o priključenju sa Elektromrežom Srbije (EMS), ključni nosioci predstojeće energetske revolucije Timočke krajine su:
Državne SE "Sikole" (461 MW) i "Jasenica" (70,2 MW): reč je o dve pojedinačno najveće elektrane u velikom državnom projektu od 1 GW. Gradiće ih konzorcijum Hyundai – UGT, opremljene su modernim trakerima koji prate sunce i baterijskim sistemima, a po završetku prelaze u trajno vlasništvo EPS-a. Nalaziće se na tlu Negotina, a infrastruktura se preliva i na zaječarska sela Metriš i Salaš.
SE "Kladovo Solar Gate" (300 MW): Najveći najavljeni privatni solarni projekat u Kladovu (investitor ERG Renewables) na 580 hektara, koncipiran je kao agrosolarni park gde će se ispod panela uporedo odvijati stočarstvo.
Hibridna "Vida Power" (150 MW solara/370 MW ukupno, sa vetrogeneratorima) i SE "Solarina" (185 MW): Dva masivna sistema kompanije CWP Europe locirana severno od Zaječara (sela Glogovica, Dubočane, Salaš).
SE "Solar Knjaževac" (170 MW): Projekat kompanije Central Europe Energy Company (iza koje stoji kineski gigant GCL) sa odobrenim priključkom na mrežu. Planirana je na 267 hektara na području Tresibabe, a investicija je procenjena na 200 miliona evra.
SE "Bukovo" (88 MW): Planirani privatni park u Negotinu u okolini istoimenog manastira.
