Izvršni direktor Stelantisa Antonio Filosa potvrdio je finansijske ciljeve kompanije za 2026. godinu, uprkos tome što su akcije proizvođača automobila pale na novu rekordno nisku vrednost.
Filosa je na skupu Automotive News u Detroitu rekao da Stelantis i dalje očekuje rast neto prihoda od nekoliko procenata u 2026. godini, uz korigovanu operativnu maržu u niskom jednocifrenom procentu.
Kompanija planira da 2027. godine ostvari pozitivan industrijski slobodni novčani tok, dok za 2028. cilja više od tri milijarde evra slobodnog novčanog toka. Industrijski slobodni novčani tok predstavlja novac koji kompaniji ostane od poslovanja nakon ulaganja potrebnih za proizvodnju i poslovanje.
Ipak, tržište za sada ne reaguje pozitivno na planove uprave. Akcije Stelantisa zaključile su trgovanje u utorak na 4,43 dolara, uz dnevni pad od 4,1 odsto, što je bila njihova nova rekordno niska zaključna vrednost. Od početka godine izgubile su gotovo 60 odsto vrednosti.
Stelantis sprovodi plan poslovnog preokreta vredan oko 70 milijardi dolara, odnosno oko 60 milijardi evra, nakon višegodišnjeg pada prodaje i pritiska na profitne marže, posebno u Severnoj Americi. Strategija uključuje jačanje regionalnih brendova poput Rama i Džipa u SAD, nova ulaganja i partnerstva, racionalizaciju proizvodne mreže i veća ovlašćenja regionalnih i lokalnih rukovodilaca.
Kompanija, međutim, ne planira da smanjuje portfolio od 14 automobilskih brendova. Potvrđivanje finansijskih ciljeva usledilo je nakon što je Stelantis u drugom kvartalu prešao iz gubitka u dobit. Neto dobit iznosila je 293 miliona evra, naspram gubitka od 1,87 milijardi evra godinu dana ranije, dok su prihodi povećani 13 odsto, na 43,5 milijardi evra.
Ipak, operativna marža od 1,8 odsto bila je ispod očekivanja analitičara, a kompanija procenjuje da će američke carine negativno uticati na ovogodišnje rezultate za između milijardu i 1,2 milijarde evra.
U maju je Stelantis predstavio plan "FaSTLAne 2030", kojim je predviđeno 60 milijardi evra ulaganja tokom pet godina. Džip, Ram, Pežo i Fijat izdvojeni su kao četiri ključna brenda, kojima je namenjeno 70 odsto ukupnih ulaganja u brendove i proizvode. Stelantis je prošle godine zabeležio deficit industrijskog slobodnog novčanog toka od 4,5 milijardi evra.
Snažna ekspanzija kineskog BYD-a
Dok se evropsko-američki proizvođač suočava sa pritiskom na profitabilnost, BYD beleži snažnu ekspanziju, posebno na inostranim tržištima.
Kineski proizvođač električnih vozila u septembru je prodao 463.561 vozilo, što je 16,98 odsto više nego u istom mesecu prošle godine i njegova najveća mesečna prodaja u 2026. godini. To je ujedno peti uzastopni mesec međugodišnjeg rasta prodaje.
Posebno brzo raste izvoz. BYD je u septembru van Kine prodao 180.700 vozila, što je 153,59 odsto više nego godinu dana ranije. Iako je izvoz bio 4,63 odsto manji nego u avgustu, njegovo učešće u ukupnoj prodaji dostiglo je 38,98 odsto, naspram 17,98 odsto godinu dana ranije.
Rast predvode potpuno električna vozila. Prodaja putničkih električnih vozila na baterije u septembru je dostigla rekordnih 273.143, što je 33,21 odsto više nego godinu dana ranije. Istovremeno je prodaja plug-in hibrida pala 2,36 odsto, na 183.570 vozila.
BYD ipak i dalje zavisi od kineskog tržišta, na kojem se suočava sa padom prodaje. U prvih devet meseci kompanija je prodala 3,13 miliona vozila, što je 3,94 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prodaja u Kini pala je 30,22 odsto, na 1,79 miliona vozila, dok je inostrana prodaja porasla 92,66 odsto, na 1,34 miliona.
Francuzi sve više kupuju Teslu
Istovremeno, znaci oporavka stižu i iz Tesle, čije su registracije u septembru porasle na nekoliko velikih evropskih tržišta.
U Francuskoj je broj registrovanih novih Teslinih automobila povećan 61,9 odsto u odnosu na septembar prošle godine, dok je u Norveškoj rast iznosio 2,2 odsto, a u Švedskoj 38,4 odsto.
Podaci ukazuju na oporavak Tesline prodaje u Evropi nakon dve godine pada. Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila, registracije Teslinih vozila u Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji i zemljama Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu porasle su 43,3 odsto u periodu januar-avgust, dok je tržište potpuno električnih vozila u istom periodu povećano 38,8 odsto.
Na rezultate Tesle uticalo je i poređenje sa slabijim rezultatima iz prethodne godine, dok su među faktorima koji podržavaju prodaju i više cene goriva, državne subvencije i veće interesovanje potrošača za električna vozila.
Podaci o registracijama u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, dva najveća evropska tržišta automobila, trebalo bi da budu objavljeni kasnije ove nedelje i mogli bi da daju potpuniju sliku o kretanju Tesline prodaje u Evropi.
