Egipat otvara kapiju ka Balkanu, ali put do Srbije nije još čist

Egipat je prošle nedelje formalno pokrenuo Arapsko-balkanski koridor (ABC), privatni pomorsko-železničko-drumski pravac prema jugu i istoku Evrope. Događaj u Kairu 29. i 30. septembra organizovali su holandski BDS Holding BV i Unija arapskih privrednih komora.

Kako bi koridor trebalo da funkcioniše, zašto je Srbija važna za njegov uspeh, može li da se osposobi luke Bar i pruga Beograd–Bar, čije je stanje ključno pitanje cele priče? A šta je sa konkurencijom, koja sprema novu infrastukturu na ruti kroz Grčku, Bugarsku i Rumuniju... Sve su to moguća razrešenja novog egipatskog zaokreta ka lukama u inostranstvu zbog pada prihoda od Sueckog kanala.

Kako bi trebalo da koridor funkcioniše

Teret se prikuplja u Port Saidu i Aleksandriji, brodom prevozi do Soluna, a zatim železnicom duž Paneevropskog koridora X, preko Sofije i Niša, stiže na balkansko i EU tržište, plan je prevoznika.. Organizatori navode da arapsko-evropsku trgovinu, iako je porasla, usporavaju i poskupljuju rascepkani prevoznici, složene tarife i neusklađeni carinski režimi.

Prvi od tri oslonca koridora vezan je direktno za Srbiju: sporazum o slobodnoj trgovini Egipta i Srbije, na snazi od septembra 2025, ukida carinu na gotovo polovinu poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda, a za deset godina na više od 90 odsto obe grupe. Druga dva su veza Soluna sa Koridorom X i novi institucionalni i digitalni sloj rute.

Sa suprotne strane Balkana, ka Srbiji vodi međudržavni projekat preko Bara i pruge Beograd–Bar, koja se sa Koridorom X spaja u Beogradu.

Za razliku od ABC-a, koji ima komercijalne operatere i objavljenu trasu, crnogorska varijanta je memorandum dve vlade, potpisan krajem jula između lučkih uprava Aleksandrije i Crne Gore, bez imenovanog prevoznika i reda plovidbe.

Potpisan je je tokom posete predsednika Jakova Milatovića Kairu, prvog samita dve zemlje od nezavisnosti Crne Gore, a predviđa i direktnu liniju Aleksandrija–Bar. Analitičari ipak upozoravaju da u njemu nema obaveza prevoznika ni vlasničkih udela, a egipatski uvoz iz Crne Gore bio je u 2025. samo 542,9 hiljada dolara, skoro isključivo drvo.

Analitičar lanaca snabdevanja Volfgang Lehmaher za EnterpriseAM kaže da u Baru već učestvuju četiri strana interesa: EU sa sredstvima za prugu, Kina sa zajmom za put, Turska sa koncesijom nad kontejnerskim terminalom i Zalivske zemlje sa memorandumom o modernizaciji. „Egipat je peti koji stiže, a njegov memorandum je najlakši instrument od svih pet", ocenjuje on, dodajući da koridore grade učestalost linija, brzina carinjenja i polasci vozova ka Beogradu, a ne potpisi. Direktor kompanije Vespucci Maritime Lars Jensen navodi da je crnogorsko tržište premalo da samo opravda liniju, pa se računica svodi na šire evropsko zaleđe, gde Bar ima „veoma jaku konkurenciju" u Pireju, Đoja Tauru, Koparu i Rijeci, ali smatra da bi mogao odgovarati Srbiji, Kosovu, Albaniji i delu Bosne i Hercegovine.

Pruga koja ide unazad

ZAv barsku varijantui sve zavisi od pruge. Beograd–Bar, nekadašnja jugoslovenska veza koja je istorijski nosila 30 odsto kontejnerskog saobraćaja Srbije, duga je 476 kilometara, od čega 301 u Srbiji, a u saobraćaj je puštena sredinom sedamdesetih. Od tada nije temeljno obnavljana. Prema ranijim podacima, na srpskom delu važila su ograničenja od 30 km/h na sedam, a od 50 km/h na još 25 deonica, pa je putovanje do Bara trajalo oko jedanaest i po sati, umesto prvobitnih sedam.

Brojke o teretu pokazuju isti trend: saobraćaj je u prvom kvartalu 2026. pao na 233 hiljade tona, sa 308 hiljada godinu ranije. EU ulaže 175,6 miliona evra, kroz kredit EIB-a i grant Komisije, u deonicu Bar–Golubovci vrednu 230,8 miliona, a Kina je odobrila 687 miliona evra za autoput Bar–Boljare. Rekonstrukcija pruge kroz Srbiju, procenjena ranije na 1,5 do dve milijarde evra, planirana je dugoročno: do 2040. cilj je brzina do 160 km/h. Dok se to ne dogodi, Bar teško može da bude pouzdana alternativa za kontejnerski teret ka Beogradu.

Zato Lehmaher postavlja tri uslova da se Bar isplati: funkcionalna veza sa Beogradom, srpski industrijski obim koji bira Jadran i dugotrajan poremećaj na Sueckom kanalu. „Danas nijedan od tih uslova nije ispunjen."

Rivalska ruta kroz EU

Za deo evropskih prevoznika privlačnija bi mogla biti ruta koja u celini ostaje u Evropskoj uniji. Grčka, Bugarska i Rumunija potpisale su 29. septembra u Briselu zajednički akcioni plan za 25 prioritetnih drumskih, železničkih i mostovskih projekata vrednih oko 22,8 milijardi evra, kojim se Egejsko more povezuje sa Dunavom i Crnim morem. Među prioritetima su elektrifikacija pruge Ruse–Đurđu–Bukurešt do 2030. i novi kombinovani most preko Dunava do 2032, kao i železnička veza sa lukom Solun, koja je ujedno i polazna tačka ABC-a. Solun je tako zajednički čvor dve konkurentske priče.

Prednost te rute je granična: put kroz Srbiju znači tri prelaza spoljne granice EU, a kroz Rumuniju nijedan. Cena je dužina, jer zaobilaženje Srbije, prema analizi koju navodi Seagate Logistics, dodaje 180 do 200 kilometara i procenjenih 150 do 400 evra po vožnji.

Beogradska Pupin Initiative smatra da je Koridor X i dalje najkraći, najravniji i najbrži pravac. Reč je i o planu, a ne o izgrađenoj infrastrukturi, s rokovima do 2030. i 2032. i finansiranjem do 2034. Ishod će zavisiti od toga šta prevoznicima više vredi: kilometri ili granice.

Suecki kontekst

Okretanje Balkanu deo je šire reorijentacije Kaira. Tranzitni obim kroz Suecki kanal i dalje je oko 40 odsto ispod predkriznog nivoa. Prihodi od Sueckog kanala pali su sa 10,2 milijarde dolara u 2023. na 4 milijarde u 2024, a u 2025. porasli na samo 4,8 milijardi.

„Egipat kupuje kapije u inostranstvu i drži liniju kod kuće. Bar je laki kraj tog portfolija, a ne nadoknada za Suec", kaže Lehmaher.

Kod kuće to znači terminal Tahja Misr u Dekejli i blokirajući državni udeo od 42,9 odsto protiv ponude AD Portsa za Alexandria Container Company, a u inostranstvu direktnu liniju sa Eritrejom, uporište u Džibutiju i razmatranu liniju prema Tanzaniji, koja bi egipatske luke povezala sa zaleđem od više od 250 miliona ljudi.