Kina je prošle godine zatvorila rekordnih 670 banaka – što predstavlja oko četvrtine svih bankarskih institucija u zemlji. Nije reč o klasičnom talasu bankrota, već o sistematskoj, državno vođenoj konsolidaciji kojom Peking pokušava da ojača finansijski sistem i smanji rizike u trenutku kada privreda usporava.
Prema analizi agencije Fitch Ratings, koju prenosi CNBC, proces se gotovo u potpunosti odvija kroz spajanja, preuzimanja i gašenja manjih, uglavnom ruralnih banaka. Velike državne banke ostaju netaknute. Cilj je jasan: manje institucija, ali bolje kapitalizovanih, transparentnijih i sposobnijih da izdrže dalje pritiske.
Najslabija karika sistema
Male i ruralne komercijalne banke već duže vreme predstavljaju najranjiviji deo kineskog finansijskog sistema. Fitch ističe lošiji kvalitet aktive, tanke kapitalne jastuke i probleme u upravljanju, posebno u manje razvijenim regionima. Prinos na aktiva ovih banaka pao je na 0,45 odsto u prvoj polovini godine (sa 0,56 odsto u 2021.), dok je udeo problematičnih kredita porastao na 2,8 odsto – znatno iznad proseka sektora od 1,5 odsto.
Poseban rizik dolazi od njihove visoke izloženosti malim i srednjim preduzećima, sektoru nekretnina i lokalnim državnim finansijskim platformama (LGFV). Upravo ti segmenti najviše trpe od usporavanja privrede i dugotrajne krize na tržištu nekretnina.
Konsolidacija u senci usporavanja
Ceo proces dolazi u trenutku kada kineska ekonomija pokazuje jasne znake zamora. BDP je u drugom kvartalu porastao 4,3 odsto – najsporije od 2022. godine. Industrijski profiti u avgustu povećani su svega 4,2 odsto na godišnjem nivou, što je najslabiji rezultat u ovoj godini. Fitch je u septembarskim projekcijama dodatno snizio prognozu rasta za 2026. na 4,5 odsto, navodeći slabiju domaću tražnju, pad investicija u osnovna sredstva i anemičnu potrošnju, iako izvoz i dalje pruža solidan doprinos.
U takvom okruženju, Peking ne želi da rizici raspoređeni među hiljadama malih institucija prerastu u sistemski problem. Konsolidacijom se problemi premeštaju pod krov većih, bolje kontrolisanih banaka, a regulatori dobijaju jasniji pregled i mogućnost brže intervencije.
U SAD i Evropi gašenje "organsko" ili samo na priči
Razmere kineske „metle“ deluju gotovo neverovatno kada se stave pored onoga što se dešava na Zapadu.
U Sjedinjenim Američkim Državama bankarski sektor se već decenijama postepeno konsoliduje kroz tržišne spajanja. Broj banaka opada, ali sporim tempom – sa više od 6.000 pre desetak godina na oko 4.200 danas. Pravi bankroti (failures) su retki: u 2025. zabeležena su samo dva, a u 2026. do sada šest – i to uglavnom sitnih institucija čija ukupna aktiva iznosi tek oko 1,4 milijarde dolara. Za poređenje, u kriznoj 2023. godini (Silicon Valley Bank i ostali) propalo je pet banaka, ali sa aktivom od preko 550 milijardi dolara. Američki model je tržišni: banke propadaju pojedinačno, a FDIC ih rešava kroz preuzimanja, bez masovnog administrativnog gašenja.
U Evropskoj uniji situacija je još drugačija. Tamo se o konsolidaciji više priča nego što se radi. ECB već godinama podstiče prekogranična spajanja kako bi evropske banke dobile razmere američkih rivala, ali nacionalni interesi i regulatorne barijere i dalje koče veće transakcije. Proces se uglavnom svodi na domaća spajanja i pojedinačne velike dogovore (poput aktuelnih pregovora oko Commerzbanka), a ne na masovno gašenje stotina malih institucija. Broj banaka se smanjuje, ali postepeno i uglavnom kroz tržišne transakcije, a ne kroz državnu „metlu“.
I tako, dok Kina u jednoj godini briše četvrtinu svog bankarskog sektora administrativnom odlukom, SAD i EU se oslanjaju na tržišnu logiku i sporiju, organsku konsolidaciju.
Kineski pristup je brži i radikalniji – ali i rizičniji, jer ostavlja manje prostora za grešku.
