Čak i kada se Ormuski moreuz potpuno otvori, svet će se još dugo oporavljati. Globalne zalihe nafte pale su na „zastrašujuće tanak“ nivo, a oslobađanje rezervi zemalja G7 samo je privremeni zavoj na rani koja se neće brzo zarastati.
To je jasna poruka koju je danas u Londonu, na konferenciji Energy Intelligence Forum, poslao Amin Naser, izvršni direktor Saudi Aramka – kompanije koja ne samo da proizvodi, već i bolje od većine oseća puls globalnog tržišta.
„Dok se Ormuz potpuno ne otvori i dok se ne vrati poverenje, realnost je da će pritisak na oba kraja barela – i sirovu naftu i derivate – samo rasti. Čak i tada, obnova zaliha uz istovremeno podmirivanje potražnje mogla bi da potraje do dve godine“, rekao je Naser.
Brojke koje govore više od reči
Od početka sukoba, prema Naserovoj proceni, izgubljeno je gotovo tri milijarde barela ponude. Iz rezervi je u međuvremenu povučeno oko milijardu barela – i to uglavnom iz komercijalnih zaliha rafinerija i trgovaca, a ne iz državnih strateških rezervi. Preostalih šest milijardi barela u svetskim skladištima, kaže šef Aramka, „praktično nije dostupno“.
Reč je, naravno, o proceni kompanije koja je i sama igrač na tržištu. Ali ta procena se uklapa u širu sliku koju već mesecima šalju i drugi izvori: svet je ušao u ovu krizu sa zalihama koje su već bile na najnižem nivou u pet godina.
G7 akcija: signal, ne lek
Upozorenje stiže samo nekoliko dana nakon što su lideri G7 dogovorili oslobađanje do 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz strateških rezervi, u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za energiju. Plan se proteže na četiri meseca, s tim što najveći deo dizela treba da stigne na tržište već u prvih 20 dana.
Naser je jasan: te količine će doneti samo kratkotrajno olakšanje. Ne rešavaju strukturnu neravnotežu između ponude i potražnje. Analitičari se slažu – reč je više o ubrzanju već dogovorenih količina iz ranijeg paketa IEA nego o novom, odlučujućem potezu. Goldman Saks procenjuje da bi mogao da amortizuje otprilike polovinu skoka cene dizela. Za kontekst: svetska potrošnja dizela kreće se oko 28–30 miliona barela dnevno.
Tržište diše, ali na aparatima
Protok kroz region se oporavlja. Preko Ormuza i saudijskog naftovoda ka Janbuu danas se kreće oko tri četvrtine predratnih količina. Aramko je vratio istočno-zapadni naftovod na oko 80 odsto kapaciteta, a Saudijska Arabija, UAE i Kuvajt sve više koriste sopstvene tankere.
Cene su zato, bar za sada, relativno stabilne. Brent za decembarsku isporuku blago je pao, na oko 102 dolara, a američki WTI na oko 90,60 dolara.
Ali Naser upozorava da se i taj bolji protok delom oslanja na zalihe koje se ne mogu trošiti u nedogled. Kroz Ormuz inače prolazi otprilike petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Za zemlje uvoznice – uključujući i one u našem regionu – poruka je jasna: cene goriva, naročito dizela, neće se vratiti na predratni nivo čim se plovidba normalizuje.
Dok se zalihe ne obnove, svaki novi poremećaj tržište će dočekati bez uobičajenog jastuka. A jastuk, kako stvari sada stoje, postaje sve tanji.
