Gotovo svaka kompanija danas na dnevnom redu ima veštačku inteligenciju, ali se mnogo ređe postavlja pitanje koje bi tome trebalo da prethodi - u kakvom je stanju IT sistem na koji će se nova tehnologija osloniti.
Upravo od toga, prema rečima Vladimira Pavlovića, senior biznis analitičara Egzakte, u velikoj meri zavisi da li će ulaganje u AI doneti konkretnu poslovnu vrednost ili će ostati skup eksperiment.
Razgovori o veštačkoj inteligenciji u kompanijama često počinju od izbora alata, modela, dobavljača ili pilot projekta. Mnogo ređe počinju od analize sopstvenog IT sistema, njegovih troškova, podataka, bezbednosti i infrastrukture.
A upravo se tu, smatra Pavlović, često krije odgovor na pitanje koliko je kompanija zaista spremna za AI.
IT sistemi često rastu bez jasnog plana
U većini kompanija sa 50 i više zaposlenih IT sistem nije nastao kao rezultat jedinstvenog plana, već se razvijao postepeno. Softver je nabavljan za potrebe pojedinačnih odeljenja, serveri su ostajali u upotrebi duže nego što je prvobitno planirano, licence se automatski obnavljaju, dok se podaci vremenom gomilaju u različitim sistemima koji međusobno često nisu povezani.
Svaka od tih odluka u trenutku kada je doneta mogla je da bude opravdana. Problem nastaje kada se sve one posmatraju kao jedna celina.
Tada uprava često zna da IT troškovi iz godine u godinu rastu, ali nema precizan odgovor na pitanje šta kompanija za taj novac zapravo dobija.
Pavlović ukazuje da se finansije u kompanijama redovno prate, dok se IT mnogo ređe sistematski preispituje. Finansijski izveštaji analiziraju se mesečno, revizije se rade periodično, proizvodnja i prodaja imaju jasno definisane pokazatelje, dok se IT često svodi na jednostavno pitanje - da li sistemi rade.
Međutim, "radi" nije isto što i "radi dobro", a još manje znači da je sistem spreman za nove poslovne zahteve.
AI može da pokaže slabosti, a ne da ih sakrije
To postaje posebno važno sa sve većim ulaganjima kompanija u veštačku inteligenciju.
AI je, kako objašnjava Pavlović, onoliko dobar koliko su dobri podaci i sistemi na kojima se zasniva. Ako podaci nisu uređeni, ako nije jasno ko je odgovoran za pojedine sisteme ili ako bezbednost nije na odgovarajućem nivou, uvođenje veštačke inteligencije neće rešiti te probleme.
Naprotiv, može da ih učini vidljivijim i ubrza njihove posledice.
Zbog toga pitanje za upravu, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo prvo da glasi "koji AI alat da kupimo", već "da li je naša IT infrastruktura spremna za njega".
Dodatni problem predstavljaju sajber pretnje, koje postaju sve sofisticiranije, dok kompanije istovremeno moraju da odgovore na sve zahtevnije standarde zaštite podataka i informacione bezbednosti, naročito kada posluju sa partnerima iz Evropske unije.
Pet pitanja koja uprava treba da postavi
Pre donošenja naredne velike odluke o IT-u ili veštačkoj inteligenciji, uprava bi, kaže Pavlović, trebalo da ima odgovor na nekoliko osnovnih pitanja.
Pre svega, da li kompanija zna koliko je ukupno košta IT, uključujući licence, održavanje i angažovanje spoljnih dobavljača. Zatim, da li su IT prioriteti zaista usklađeni sa poslovnim ciljevima ili se o njima odlučuje odvojeno.
Važno je i da li kompanija zna gde se nalaze njeni ključni podaci i ko je za njih odgovoran, koliko bi joj vremena bilo potrebno da se oporavi od sajber napada ili ispada ključnog sistema, kao i da li ima dovoljno informacija da proceni gde bi AI zaista mogao da donese poslovnu vrednost.
Ako na više od dva od ovih pitanja odgovor glasi "nismo sigurni", to je, prema Pavloviću, signal da bi trebalo sistematski pregledati stanje IT-a pre novih ulaganja.
Od procene stanja do prioriteta za ulaganja
Takva procena, međutim, ne mora da znači pokretanje velikog i skupog projekta.
Poenta je da se stanje IT sistema sagleda kroz više ključnih oblasti - od usklađenosti IT-a sa poslovanjem, preko aplikacija, infrastrukture i troškova, do sajber bezbednosti, podataka i spremnosti za AI.
"Dobra procena treba da odgovori na tri pitanja: gde smo danas, gde su najveći rizici i šta prvo treba popraviti", kaže Pavlović.
Rezultat takve analize, dodaje, ne bi trebalo da bude samo obiman izveštaj koji će završiti u fioci, već jasna ocena po oblastima i lista prioriteta sa konkretnim preporukama. Dodatnu vrednost može da predstavlja i poređenje sa kompanijama iz iste industrije, jer tada uprava dobija i širu sliku o tome gde se njen IT nalazi u odnosu na tržište.
U kompaniji Egzakta takav pristup je pretočen u IT Health Check, alat koji stanje IT sistema ocenjuje kroz devet oblasti: usklađenost IT-a i biznisa, vrednost i performanse IT-a, organizaciju i upravljanje, aplikacije, infrastrukturu, sajber bezbednost i otpornost, troškove i izvore nabavke, podatke i AI.
Osnovna verzija predstavlja besplatnu procenu IT sistema u jednoj oblasti, dok standardna verzija obuhvata kompletnu procenu sistema i strateške smernice za otklanjanje uočenih nedostataka. Premium verzija uključuje i poređenje kompanije sa drugim kompanijama iz iste industrije.
Plan ne staje na trenutnoj slici
Važan deo procene nije samo utvrđivanje trenutnog stanja, već i definisanje toga gde kompanija želi da bude za tri godine.
Pavlović objašnjava da IT Health Check, osim analize postojećeg sistema, uključuje i definisanje željenog nivoa IT sistema u trogodišnjem periodu. Na osnovu ciljeva kompanije i rezultata pojedinačnih pitanja, za svaki segment IT-a definišu se strateške smernice za unapređenje sistema.
Takav pristup treba da pomogne kompanijama da ulaganja ne posmatraju kao niz pojedinačnih odluka o softveru, hardveru ili novim tehnologijama, već kao deo šireg plana razvoja IT-a.
Jer, kako zaključuje Pavlović, kompanije koje će iz talasa ulaganja u veštačku inteligenciju izvući poslovnu korist neće nužno biti one koje su prve kupile neki AI alat, već one koje su prethodno znale kakvim sistemom raspolažu.
Ulaganje u veštačku inteligenciju, zaključuje on, počinje od poznavanja sopstvenog IT sistema.
“Stanje IT Sistema treba procenjivati najmanje jednom godišnje, kao i pre svake veće investicije, promene dobavljača ili uvođenja AI rešenja.”
Takođe, dodaje Pavlović, procena spremnosti za AI obuhvata pre svega kvalitet i dostupnost podataka, infrastrukturu, bezbednost i jasno definisano vlasništvo nad sistemima. Bez tih osnova i napredan AI alat može dati ograničene rezultate.
Na kraju, ističe Pavlović, procena IT sistema nije namenjena samo velikim kompanijama, ali je posebno relevantna za kompanije sa 50 i više zaposlenih, kod kojih IT podržava veliki broj ključnih poslovnih procesa i predstavlja značajnu stavku troškova.
