Evropske akcije su danas uglavnom u plusu, nafta brent se prodaje za 102$ po barelu, dok investitore brinu politički rizici u Španiji i Francuskoj koji su oboriili vrednost evra u odnosu na dolar.
Španski premijer Pedro Sančez bi mogao da već danas raspiše parlamentarne izbore, dok se Francuska suoučava sa visokim javnim dugom i političkom neizvešnošću pred predsedničke izbore na proleće 2027, prenosi CNBC.
Prema podacima u 9.30 sati, cena nafte tipa je pala za 0,74% na 101,5 dolara po barelu, a nafte WTI za 1,29% na 89,9 dolara.
Evropski fjučersi gasa za novembar su se danas na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 76,345 evra za megavat-sat, odnosno oko 798 evra za 1.000 kubnih metara gasa.
Nemački berzanski indeks DAX porastao je za 0,11%, britanski FTSE 100 za 0,57%,italijanski FTSE MIB za 0,97%, moskovski IMOEX za 0,87%, dok je francuski CAC 40 pao za 0,44%.
Cena zlata je porasla na 4.155,88 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice na 6,9036 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Američki berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u petak porastao za 0,49% na 51.176,96 poena, S&P 500 za 0,73% na 7.722,72 poena, a Nasdak (Nasdaq) za 1,19% na 27.190,86 poena.
Evro najslabiji u 17 meseci
Evro je danas oslabio na najniži nivo prema američkom dolaru u poslednjih 17 meseci, pošto su zabrinutost zbog političke situacije u Francuskoj i Španiji i rast troškova zaduživanja dodatno opteretili zajedničku evropsku valutu.
Evro je oslabio oko 0,6% prema dolaru, na 1,1191 dolar, što je njegov najniži nivo od maja 2025. godine, pokazuju podaci agencije LSEG.
Investitori su sve više zabrinuti zbog specifičnih problema Evrozone, među kojima su slabi privredni rast, fragmentirano tržište državnih obveznica i politička neizvesnost u Francuskoj i Španiji, prenosi CNBC.
Španija bi već u danas mogla da se suoči sa raspisivanjem prevremenih izbora, dok Francuska pokušava da ubedi finansijska tržišta da može da stabilizuje svoje javne finansije.
Francuska je posebno pod pritiskom investitora zbog visokog javnog duga i rastućih troškova njegovog servisiranja.
Stratezi holandske banke ING ocenjuju da čak i potpuno usvajanje predloženog budžeta za 2027. godinu ne bi rešilo strukturne probleme javnih finansija Francuske.
Francuska vlada planira da smanji budžetski deficit sa 5,4% bruto domaćeg proizvoda ove godine na 5% naredne godine.
Ekonomisti banke Barklis, međutim, ocenjuju da Pariz verovatno neće ostvariti fiskalne ciljeve čak i u slučaju da budžetski plan bude usvojen u narednim mesecima.
„Fiskalna i politička kretanja u Francuskoj opterećuju izglede cele Evrozone“, naveli su ekonomisti banke Barklis, uz ocenu da su fiskalni temelji te zemlje i dalje slabi i da se značajniji preokret ne očekuje pre naredne godine.
