Cena brenta pala je na 101,61 dolar za barel, dok je američka nafta WTI pojeftinila na 92,02 dolara nakon što su članice G7 najavile koordinisano oslobađanje 100 miliona barela nafte i goriva iz strateških rezervi. Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila da je od marta oslobođeno oko 325 miliona barela nafte i derivata.
Koordinisano oslobađanje rezervi, koje bi nadgledala Međunarodna agencija za energiju (IEA), trebalo bi da bude sprovedeno tokom četiri meseca, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron a preneo je Trejding ekonomiks.
Makron je naveo da je cilj inicijative smanjenje cena nakon pritiska administracije američkog predsednika Donalda Trampa da se reaguje na zaoštravanje situacije na tržištu goriva.
Istovremeno, izvoz sirove nafte sa Bliskog istoka vraćen je gotovo do nivoa pre rata, ali neizvesnost u vezi sa pregovorima između SAD i Irana i dalje opterećuje izglede za snabdevanje.
Posebnu zabrinutost izaziva Ormuski moreuz, ključni pravac za transport nafte i gasa, nakon prijavljenih napada na tankere koji ukazuju na nastavak rizika za pomorski saobraćaj.
SAD su istovremeno pojačale protivvazdušnu odbranu oko energetskih postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kataru.
Rezerve su već na tržištu
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je od marta oslobođeno oko 325 miliona barela nafte i naftnih derivata iz strateških rezervi njenih članica, što predstavlja oko 80 odsto od ukupno 400 miliona barela koliko je prvobitno bilo predviđeno zajedničkom akcijom Grupe sedam (G7).
IEA je navela da je gotovo šestina strateških rezervi nafte njenih članica već iskorišćena nakon što je G7 u martu, posle početka sukoba sa Iranom, odlučio da posegne za tim zalihama kako bi ublažio pritisak na tržište, prenosi Figaro.
Dan ranije G7 je saopštio da će IEA odmah započeti koordinisano oslobađanje dodatnih 100 miliona barela, ali nije precizirano da li je u tu količinu uračunato i 75 miliona barela koji su preostali od prvobitno dogovorenih 400 miliona, ili je ukupna obaveza povećana na 500 miliona barela.
IEA je 11. marta saopštila da njene članice raspolažu sa više od 1,2 milijarde barela "hitnih zaliha", uz dodatnih 600 miliona barela koje industrija drži na osnovu državnih obaveza. Oslobođene zalihe tako predstavljaju oko 18 odsto ukupne količine.
Strateške rezerve uvedene su 1974. godine, nakon naftnog šoka izazvanog ratom Jom Kipur, kako bi se zemlje zaštitile od iznenadnih poremećaja u snabdevanju.
Od 11. marta do 21. jula oslobođeno je ukupno 290 miliona barela, dok je od kraja jula do početka oktobra oslobođeno još 35 miliona barela.
Snabdevanje zemalja G7 dodatno otežavaju dva faktora. Izvoz nafte iz zemalja Persijskog zaliva poremećen je zbog blokade Ormuskog moreuza, dok su energetska postrojenja u Rusiji meta ukrajinskih napada.
Iako rafinerije u drugim delovima sveta rade punim kapacitetom, cene goriva su snažno porasle širom sveta, uključujući i Sjedinjene Američke Države, koje su neto izvoznica nafte i naftnih derivata.
Vašington je dodatno pojačao pritisak navodeći da bi Evropska unija, koja polovinu svojih potreba za dizelom podmiruje uvozom iz SAD, mogla da učini više kako bi smanjila pritisak na tržištu.
Američki mediji su u četvrtak objavili da administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra zabranu izvoza dizela u Evropu, ali je Tramp dan kasnije rekao da takva mera "nikada zapravo nije bila na stolu" i pozdravio odluke G7.
Prema dogovoru G7, dodatnih 100 miliona barela trebalo bi da bude oslobođeno tokom četiri meseca, odnosno do kraja januara, uz ubrzano oslobađanje zaliha na početku tog perioda.
G7 je predvideo i "značajno oslobađanje" dizela u prvih 20 dana zemalja članica i partnerskih država.
Taj period se poklapa sa kampanjom za izbore za Kongres SAD na polovini predsedničkog mandata, zakazane za 3. novembar, navodi list.
Pitanje rasta cena goriva i inflacije sve više dominira američkom političkom debatom, dok je javnost, prema navodima teksta, u velikoj meri protiv nastavka napada na Iran.
„Molim vas, ponašajte se kao da sam i ja na glasačkom listiću“, poručio je američki predsednik Donald Tramp.
Prema pojedinim projekcijama, Republikanska stranka mogla bi da izgubi većinu u Predstavničkom domu ili Senatu, ili u oba doma Kongresa.
