U Srbiji se reciklira samo 15% komunalnog otpada, u EU prosek je 49% i od 2030. nijedna ambalaža s manje od 70% reciklabilnosti neće smeti da uđe na evropsko tržište. Da bi se približili Evropi po ovom pitanju potrebna nam je i mašinerija a, srećom, za to postoje domaća rešenja, pokazuje primer iz kompanije Resor u Gadžinom Hanu.
U Srbiji je ovih dana na javnoj raspravi Predlog programa razvoja cirkularne ekonomije od 2026. do 2030. godine, čiji je predlagač Ministarstvo zaštite životne sredine. U njemu se predviđa da bi primenom principa cirkularne ekonomije Srbija mogla da ima povećanje državnog budžeta od najmanje 1,2 do 5,8 milijardi evra u periodu do 2034. godine.
S druge strane, propisi i pravila igre se menjaju u Evropi, gde će se od avgusta 2026. godine primenjivati Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu EU. Srbija trenutno nema sistem koji bi omogućio da se primene ta pravila kojima se menja način na koji se proizvodi, sakuplja, dizajnira i reciklira svaka flaša, kesica, tegla, limenka ili kutija.
A da bi se sva ta ambalaža prikupila, uz drugi komunalni otpad, potrebna je sasvim sigurno i tehnika. Na prvom mestu kretanje tog otpada, zapravo sirovine ako se gleda iz ugla cirkularne ekonomije, nemoguće je bez specijalizovanih kamiona. I ako nemamo uspostavljen celovit domaći reciklažni i cirkularni sistem, u ovom delu imamo domaća rešenja.
Jedno od njih nudi kompanija Resor iz Gadžinog Hana, domaći proizvođač komunalnih vozila, specijalizovan za projektovanje, proizvodnju i opremanje autosmećara, cisterni i druge komunalne opreme, čiji proizvodi se prodaju širom regiona.
„Sa snažnim fokusom na kvalitet i pouzdanost, doprinosimo boljoj izvoznoj slici srpske industrije i tehnološkog sektora. Ceo proizvodni proces se realizuje u Srbiji, kod nas u Gadžinom Hanu, tako da je proizvod 100% domaćeg porekla“, kažu iz Resora.
U 2025. godini, Resor je proizveo i izvezao ukupno 39 autosmećara, sa ili bez krana za pražnjenje kontejnera. Kranovi su takođe deo domaće proizvodnje.
Ova vozila su isporučena komunalnim preduzećima u Bugarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Rumuniji itd.
Iz kompanije ističu da se njihovi autosmećari karakterišu visokim standardima izrade, funkcionalnim i održivim dizajnom, dugim radnim vekom i mogućnošću prilagođavanja specifičnim zahtevima korisnika.
Proizvodnja se realizuje u Srbiji u sopstvenim pogonima kompanije, uz primenu savremenih tehnoloških rešenja i materijala, čime se potvrđuje konkurentnost i inovativnost domaće industrije.
Kvalitet i domaće poreklo proizvoda dodatno potvrđuju oznake „Proizvedeno u Srbiji“ i nacionalni žig „Čuvarkuća“, koji predstavljaju simbol poverenja, odgovornosti i podrške razvoju domaće privrede.
Nova pravila EU od avgusta 2026.
Nova pravila značajno će uticati na konkurentnost domaće privrede u EU, jer od 2030. postaju zakonska obaveza za svu ambalažu koja se plasira na EU tržište, kada niti jedna ambalaža s manje od 70% reciklabilnosti neće smeti da uđe na tržište.
Srbija nema infrastrukturu, nema nacionalni registar ambalaže, nema primarnu selekciju, nema sortirne kapacitete, nema laboratorije za procenu reciklabilnosti, nema evidenciju uz koju se materijal može pratiti – od proizvodnje, preko potrošača, do reciklaže. Primarna selekcija gotovo da ne postoji, a laboratorijska provera reciklabilnosti ambalaže — ne postoji uopšte, saopštila je nedavno Alijansa za cirkularna pakovanja.
Prema podacima ekoloških organizacija, kod nas se reciklira samo 15,45% komunalnog otpada, dok je prosek EU 49%, a 13,6% celokupnog otpada završava van sistema prikupljanja i deponovanja — na ulicama, u reci, u prirodi, na divljim deponijama.
I kada bi hteli da recikliraju, samo 28% građana Srbije ima tu mogućnost, odnosno pristup toj usluzi.
