Ušteđeno na manjim troškovima i „bacanjima“ je jednako dobro kao i zarađeno, verovatno i bolje a primena principa cirkularne ekonomije Srbiji bi donela povećanje državnog budžeta od najmanje 140 a najviše 700 milijardi dinara (1,2 do 5,8 milijardi evra) u periodu do 2034. godine, procenjuje se u Predlogu programa razvoja cirkularne ekonomije od 2026. do 2030. godine, čiji je predlagač Ministarstvo zaštite životne sredine.
U obrazloženju potrebe donošenja ovakvog planskog dokumenta Ministarstvo navodi da se cirkularna ekonomija kao model održivog razvoja koji teži očuvanju resursa, smanjenju otpada i produžetku životnog veka proizvoda, sve više prepoznaje kao neophodan odgovor na izazove savremenog društva i privrede, piše Biznis.rs.
Program je predviđen na period od pet godina, od 2026. do 2030. godine, a pratiće ga dva Akciona plana, jedan od dve i drugi u trajanju od tri godine.
Program je usklađen sa ostalim dokumentima javnih politika koji su usvojeni u prethodnim godinama, a relevantni su za oblast cirkularne ekonomije.
„Program se donosi radi sistemskog smanjenja nastanka otpada, povećanja ponovne upotrebe/reciklaže, razvoja tržišta sekundarnih sirovina i podsticanja cirkularnih poslovnih modela. Intervencija je neophodna zbog postojanja tržišnih izazova, nedovoljnih podsticaja za Eko dizajn, infrastrukturnih ograničenja i potrebe za boljom međusektorskom koordinacijom“, navodi se u tekstu.
Potrošnja materijalnih resursa u Srbiji ogromna
Kako se navodi u Predlogu ovog programa, potrošnja materijalnih resursa u Srbiji neprestano raste i ta negativna tendencija se ogleda u povećanju od 50 odsto od 2021. do 2022, kada je potrošnja dostigla 146 miliona tona, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. U istom periodu Evropska unija zabeležila je smanjenje od 2,4 odsto.
Još veće povećanje se beleži u domaćoj potrošnji materijala po stanovniku koja je povećana sa 13 tona u 2001. godini na skoro 22 tone u 2022. godini, odnosno za 59 odsto. U 2023. godini je dodatno povećana na 24,6 tona. Istovremeno, Evropska unija je u posmatranom periodu zabeležila pad od 8,2 odsto.
Kada se uporede parametri produktivnosti resursa, kao osnovni indikator održive proizvodnje i potrošnje, Srbija takođe stoji lošije od EU.
Taj indikator je kod nas u 2022. godine iznosio 0,37 evra po kilogramu ili 0,22 evra više nego 2001. Pre dve godine je iznosio 0,35. Poređenja radi, u poslednje dve decenije produktivnost resursa u EU se povećala na 1,2 evra po kilogramu. Viša produktivnost resursa znači da se više ekonomske vrednosti stvara uz korišćenje manje resursa.
Zbog toga predloženi Program razvoja cirkularne ekonomije daje projekcije smanjenja upotrebe resursa i energije, odnosno smanjenja troškova u poslovanju u sektorima industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, transport, turizam i ugostiteljstvo, koje bi trebalo da rezultiraju uštedama koje se kreću između 2,3 i 3,7 biliona dinara (između 19 i 31 milijarde evra) do 2034. godine.
Veća zaposlenost i rast dohotka
Program razvoja cirkularne ekonomije predviđa da se primenom ovih principa ukupna zaposlenost u narednih devet godina može povećati za 68.000 do 136.000 ljudi, što bi posledično dovelo i do povećanja prosečnog dohotka stanovništva.
Kada je u pitanju zaposlenost, najveći pozitivan uticaj cirkularne ekonomije vidljiv je u sektoru upravljanja otpadom, uključujući i recikliranje. Negativan uticaj se može pojaviti u sektoru građevinarstva, ali i u sektorima proizvodnje trajnih potrošnih dobara, poput elektronike i motornih vozila. Ipak, ukupan neto efekat na sektor zaposlenosti bi svakako trebalo da bude pozitivan.
Domaćinstva bi prema ovoj računici takođe imala potencijalne ekonomske koristi koje bi ostvarila na osnovu dužeg perioda zamene trajnih potrošnih dobara, odnosno dužeg veka proizvoda i one bi iznosile između 44 i 88 milijardi dinara (370 i 740 miliona evra) u narednih devet godina.
Koji su ciljevi Programa?
Programom su definisani ciljevi koji podstiču sveobuhvatnu tranziciju ka cirkularnom ekonomskom modelu, uz jačanje kapaciteta svih relevantnih aktera, unapređenje efikasnosti korišćenja resursa i očuvanje životne sredine. Program sadrži opšti cilj i pet posebnih ciljeva:
- Opšti cilj: Dostizanje ciljeva održivog razvoja kroz sistemsku primenu koncepta cirkularne ekonomije za racionalno korišćenje resursa i energije zasnovano na znanjima, inovacijama i digitalizaciji.
- Poseban cilj 1: Podrška privrednom sektoru u tranziciji ka cirkularnim poslovnim modelima.
- Poseban cilj 2: Unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu principa cirkularne ekonomije.
- Poseban cilj 3: Unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz promovisanje efikasnog iskorišćenja resursa i modela industrijske simbioze.
- Poseban cilj 4: Podrška primeni dobrovoljnih instrumenata iz oblasti životne sredine i zelenih javnih nabavki.
- Poseban cilj 5: Podizanje svesti javnosti o konceptu cirkularne ekonomije uz unapređenje i primenu naučnih saznanja u praksi.
Dokument usklađen sa politikama EU
Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2026-2030. godine usklađen je sa relevantnim politikama i instrumentima Evropske unije, usmerenim ka podsticanju održivog i resursno efikasnog privrednog razvoja:
- Evropskim akcionim planom za cirkularnu ekonomiju (CEAP 2.0), koji predstavlja okvir za smanjenje pritiska na prirodne resurse kroz dizajn proizvoda, proizvodne procese i upravljanje otpadom
- EU taksonomijom održivih aktivnosti (EU Taxonomy for Sustainable Activities), koja definiše kriterijume za određivanje da li je ekonomska aktivnost održiva sa aspekta zaštite životne sredine
- Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu (Single-Use Plastics Directive – SUPD), koja ima za cilj smanjenje uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu
- Industrijskim planom Evropskog zelenog dogovora (EU Green Deal Industrial Plan), koji promoviše inovacije i investicije u zelene tehnologije i cirkularne modele proizvodnje.
Primena koncepta cirkularne ekonomije imaće za rezultat i smanjenje emisija CO2. Pored značajnog uticaja na poboljšanje kvaliteta životne sredine, smanjenje emisija CO2 imaće uticaj i na konkurentnost srpske privrede i dovesti do značajnih ekonomskih ušteda.
U „Zelenom dogovoru“ Evropske unije jasno se definiše neophodnost smanjenja emisija ugljenika u proizvodnom ciklusu kao uslov plasiranja proizvoda na tržištu EU. Zbog toga je neophodno ugljenični otisak proizvodnih ciklusa u Srbiji spustiti najmanje na prosečan nivo zemalja EU, kako bi srpski proizvodi ostali konkurentni na ovom tržištu, odnosno kako se na njih ne bi prilikom uvoza obračunavala dodatna carina, navodi se u Predlogu programa razvoja cirkularne ekonomije od 2026. do 2030. godine.
