Diskontni lanac Lidl je u Crnoj Gori najavljen kao investicija koja bi mogla da promeni tržište maloprodaje, poveća konkurenciju i utiče na (pristojnije) cene hrane i osnovnih proizvoda. Ipak, više od četiri godine nakon prvih najava, nemački diskonter još nije otvorio nijedan market, dok u Makedoniji i Bosni i Hercegovini pripreme ulaze u znatno vidljiviju fazu, piše Investitor.me.
Lidl je u međuvremenu kupio više nekretnina u Crnoj Gori, pominjane su lokacije u Podgorici, Nikšiću, Zeti, Bijelom Polju, Ulcinju i drugim opštinama, ali se projekat i dalje nalazi u „fazi čekanja“.
Kompanija se o planovima za Crnu Goru uglavnom ne oglašava, a izostanak jasnog roka dodatno pojačava pitanje: zašto tržište još čeka investitora koji je najavljivan kao važan faktor promjene u maloprodaji?
Dolazak Lidla u Crnu Goru prvi put je snažno ušao u javni prostor krajem 2021. i početkom 2022. godine, u vreme kada je Jakov Milatović, danas predsednik Crne Gore, bio ministar ekonomskog razvoja.
Tada je saopštavano da Lidl planira otvaranje dvadesetak objekata širom zemlje i zapošljavanje oko 1.000 radnika. Tada je rok za otvaranje prodavnica bio kraj 2023. godine. U tom trenutku, poruka je bila jasna: ulazak jednog od najvećih evropskih diskontera mogao bi da donese novu dinamiku na tržištu, ojača konkurenciju i potrošačima ponudi alternativu u periodu kada su cijene hrane i robe široke potrošnje sve važnija ekonomska i politička tema.
Ipak, od tada do danas, očekivanja su rasla brže od stvarnog napretka na terenu.
Kupljene lokacije, ali bez otvorenih vrata
Tokom 2023. godine postalo je jasno da Lidl nije odustao od Crne Gore. Prema podacima iz katastra i medijskim izveštajima, kompanija Lidl Crna Gora kupila je dve lokacije u Podgorici i jednu u Nikšiću. U glavnom gradu pominjane su parcele kod bivše fabrike “Radoje Dakić” i iza zgrade RTCG, dok je u Nikšiću kupljena lokacija bivše upravne zgrade Rudnika boksita, pogodna za gradnju maloprodajnog objekta, na veoma frekventnom bulevaru.
Kasnije su u javnosti pominjane i nove lokacije. Početkom 2025. objavljeno je da Lidl planira supermarket u Zeti, na objektu površine preko 2.500 kvadrata, kao i da su za Bijelo Polje odobreni urbanističko-tehnički uslovi.
U oktobru 2025. godine objavljeno je i da je Lidl dobio saglasnost države za gradnju prodajno-skladišnog prostora u Ulcinju, ukupne površine oko 2.650 kvadrata. U istim izveštajima se navodi da Lidl Crna Gora posluje od marta 2021. godine, ali da do tada nije otvoren nijedan objekat.
Drugim rečima, postoje parcele, postoje planovi, postoje administrativni tragovi — ali nema onoga što potrošači jedino vide kao stvarni početak: otvorene prodavnice.
Šta se čeka?
Zvaničnog objašnjenja nema. Lidl, po pravilu, veoma oprezno komunicira planove za nova tržišta i najčešće ne izlazi u javnost dok operativno nije spreman za start. Radio Slobodna Evropa je još 2024. objavio da na direktan upit o planovima za ulazak na crnogorsko tržište nije dobio odgovor iz sedišta Lidla u Njemačkoj, dok ni nadležni državni organi tada nijesu ponudili precizan odgovor zašto poslovanje još nije počelo.
Najčešće se pominju tri moguća razloga: administrativne procedure, potreba za logističkom pripremom i veličina tržišta. Za diskontni model kakav koristi Lidl, otvaranje jedne ili dve prodavnice obično nije dovoljno. Kompanija najčešće ulazi na tržište tek kada može da obezbijedi mrežu objekata, logistiku, dobavljače, distributivni sistem i standardizovane procese.
To znači da Lidl ne otvara samo “još jedan supermarket”, već celi sistem. Upravo zato priprema traje dugo. Ali u crnogorskom slučaju, problem je što priprema traje toliko dugo da je početni investicioni optimizam zamenjen skepsom.
Region odmiče, Crna Gora čeka
Posebno je upadljivo poređenje sa Sjevernom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom.
U Makedoniji Lidl je već u vidljivoj fazi priprema. Kompanija je saopštila da je logističko-distributivni centar u Rečici kod Kumanova, investicija vredna 115 miliona evra, u završnoj fazi izgradnje i da se očekuje početak rada sredinom 2026. godine. Lidl je u toj zemlji počeo i gradnju marketa u Đevđeliji, dok je prethodno započeta gradnja objekata u Skoplju.
U Bosni i Hercegovini je situacija takođe znatno konkretnija. Mediji u toj zemlji mesecima izveštavaju o izgrađenim ili započetim objektima u više gradova, kao i o logističkom centru koji se smatra ključnim preduslovom za početak poslovanja. Procene govore da bi prve prodavnice u BiH mogle biti otvorene krajem 2026. ili početkom 2027. godine.
Crna Gora, nasuprot tome, i dalje nema vidljiv početak masovne gradnje, nema zvaničan rok otvaranja i nema jasnu javnu mapu Lidlovog ulaska na tržište.
Zašto su potrošači nestrpljivi?
Interesovanje za dolazak Lidla nije slučajno. Crnogorski potrošači godinama se suočavaju sa visokim cenama hrane i osnovnih proizvoda, dok se tržište maloprodaje doživljava kao relativno skučeno i nedovoljno konkurentno.
Prema podacima Monstata, potrošačke cene u 2025. godini bile su u proseku više za 3,9% u odnosu na 2024, a među grupama koje su imale značajan uticaj na inflaciju pominjani su meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja, voće i drugi proizvodi svakodnevne potrošnje.
Zato je Lidl postao simbol očekivane tržišne discipline — ideje da bi veći diskonter mogao da natera postojeće trgovce da agresivnije rade na svojim cenama, promocijama, privatnim robnim markama i odnosu prema kupcima.
Naravno, dolazak Lidla sam po sebi ne bi automatski rešio problem visokih cena. One u Crnoj Gori zavise od uvozne strukture, transportnih troškova, veličine tržišta, sezonske potražnje, marži, poreza i nabavnih lanaca. Ali bi ulazak velikog diskontera gotovo izvesno promenio konkurentski pritisak u maloprodaji, piše Investitor.
Lidl kao test poslovnog ambijenta
Priča o Lidlu zato je šira od jedne kompanije. Ona je i test sposobnosti Crne Gore da brzo, predvidivo i efikasno apsorbuje velike investicije koje nijesu samo deklarativno dobrodošle.
Ako kompanija godinama kupuje parcele, priprema dokumentaciju i analizira tržište, a javnost i dalje ne zna kada će investicija postati operativna, to šalje važnu poruku — ne samo potrošačima, već i drugim investitorima da početak poslovanja ozbiljnih kompanija može naići na nepredvidljive administrativne probleme.
Crna Gora ima malo tržište, ali upravo zbog toga ne može sebi da priušti spore procedure, nejasne rokove i administrativnu maglu. Za male ekonomije brzina i predvidivost često su ključna konkurentska prednost. U slučaju Lidla, te prednosti zasad nisu vidljive.
