Glavni ekonomista Svetske banke, Indermit Gil, upozorio je danas da bi nastavak rata na Bliskom istoku mogao da prepolovi očekivani globalni privredni rast u 2026. godini, sa 2,9% na samo 1,3%, uz skok globalne inflacije na 4,5%.
U junskom ekonomskom izveštaju banka je razmatrala više scenarija, a najgori je predviđao da bi sukob Sjedinjenih Američkih Država i Irana trajao šest meseci ili duže, što prema izjavi Gila za Rojters sada postaje realna opcija.
Najveći rizik predstavlja poremećaj na energetskom tržištu, posebno zbog problema u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih prolaza za svetsku trgovinu naftom.
Dugotrajni sukob i moguća oštećenja energetske infrastrukture mogli bi ponovo da podignu cene nafte, povećaju troškove transporta i dodatno opterete prehrambeni sektor.
Svetska banka upozorava da posledice ne bi bile ograničene samo na energente.
Prekid isporuka đubriva, sumpora i drugih sirovina važnih za poljoprivredu mogao bi povećati rizik od nestašica hrane, posebno u siromašnijim zemljama koje se još nisu oporavile od posledica pandemije.
Prema podacima Svetske banke, oko 40 odsto zemalja sa niskim i srednjim prihodima nalazi se u dužničkim problemima ili visokom riziku od njih, a skok kamata na zaduživanje bi doneo dodatne opasnosti.
Gill je upozorio da bi rast troškova zaduživanja mogao da primora mnoge države da veliki deo budžeta usmere na otplatu dugova, umesto na ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i razvoj.
Neke zemlje bi, prema njegovoj oceni, mogle da zahtevaju i pojedinačno restrukturiranje ili otpis dela dugova.
Sjedinjene Američke Države, Kina i Indija imaju veći kapacitet da apsorbuju spoljne šokove zahvaljujući veličini svojih ekonomija, domaćim resursima i finansijskoj stabilnosti, a Evropa će se suočiti sa težim posledicama, kao i siromašne države koje zavise od uvoza energenata, poručuje glavni ekonomista Svetske banke.
