Najveće svetske kompanije koje proizvode ultra-prerađenu hranu podnele su veliki broj tužbi protiv vlada koje pokušavaju da ograniče nezdravu ishranu i zaštite javno zdravlje, pokazala je međunarodna istraga lista Gardijan.
Ugledni britanski dnevnik je, u saradnji sa akademicima, neprofitnom redakcijom Lajthaus riport i medijskim partnerima sa četiri kontinenta, napravio istraga koja je pokazala da je od 2010. do 2025. godine u pet zemalja - Meksiku, Kolumbiji, Brazilu, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, podneto ukupno 235 tužbi protiv zdravstvenih politika usmerenih na smanjenje potrošnje ultra-prerađene hrane.
Ultra-prerađena hrana (UPF), koja se proizvodi industrijskim metodama i sadrži sastojke koji se uglavnom ne koriste u domaćinstvu, povezuje se sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, bolesti srca i narušeno mentalno zdravlje.
U mnogim zemljama, među kojima su Velika Britanija, SAD i Australija, ona čini i do polovine prosečne ishrane stanovništva.
Sporna upozorenja i detaljnije deklaracije
Vlade širom sveta poslednjih godina uvode mere za smanjenje štetnog uticaja takvih proizvoda, uključujući oznake upozorenja na prednjoj strani ambalaže, ograničenja reklamiranja nezdrave hrane i poreze na proizvode sa visokim sadržajem šećera, masti i soli.
Iako kompanije javno tvrde da podržavaju takve mere i žele da pomognu potrošačima da donose informisane odluke, istraga je pokazala da mnoge od njih istovremeno pokreću sudske postupke kako bi osporile, oslabile ili odložile primenu novih propisa.
U tri četvrtine slučajeva tužbe su podnele kompanije koje proizvode ultra-prerađenu hranu ili njihova industrijska udruženja.
Među velikim korporacijama čija je umešanost utvrđena nalaze se Coca-Cola, PepsiCo, Mondelez, Kellogg’s, Danone, Ferrero, Xignux and Heartland Food Products Group.
Od slučajeva u kojima je bilo moguće identifikovati tužioce, 38% pokrenulo je osam velikih matičnih kompanija.
Desetine postupaka i dalje su u toku, dok su u završenim slučajevima prehrambeni giganti izgubili oko tri četvrtine sporova.
Istraživanje je pokazalo da su neki sudski procesi, iako neuspešni za kompanije, uspeli da odlože uvođenje važnih zdravstvenih politika godinama, dok su vlade i zdravstvene institucije bile opterećene dugotrajnim i skupim pravnim postupcima.
Stručnjaci upozoravaju da takve tužbe produžavaju globalnu krizu javnog zdravlja i stvaraju dodatne troškove državama.
