Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) izražen u stalnim cenama, u drugom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2%, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Reč je o fleš proceni RZS, u stalnim cenama a obračun kvartalnog BDP koji je detaljniji i izvodi se na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen 1. septembra.
Ovo tromesečje donelo je stagnaciju, jer je međugodišnji rast od 2% bio postignut u prvom kvartalu a i to je bio najslabiji kvartalni učinak domaće privrede od kraja 2022. godine, konstatuje Blumberg Adrija (BBA).
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jun 2025. godine iznosila je 37.406 miliona evra, što je rast od 10,4% u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Izvezeno je robe za 16.535 miliona evra, što čini povećanje od 10,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine a uvezeno 20.872 miliona evra (+10,6%). Deficit iznosi 4.337 miliona evra, što je povećanje od 12,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto.
Trgovina realno veća 2,2%
Promet robe u trgovini na malo u junu 2025. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 7,7%, a u stalnim cenama (sa isključenom inflacijom) za 4,3%.
Ukoliko se uporede prvih šest meseci 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 5,4%, a u stalnim cenama za 2,2%.
Industrijska proizvodnja u junu je bila veća za 2,5% u odnosu na jun 2024. godine, dok je u u periodu januar–jun u odnosu na isti period prošle godine veća za 2,6%.
Tekući desezonirani indeks za jun 2025. godine, u odnosu na maj 2025. godine za industriju ukupno pokazuje rast od 1,2%, a za prerađivačku industriju pad od 0,1%.
Posmatrano po sektorima, u junu 2025. godine, u odnosu na jun 2024. godine, zabeležena su sledeća kretanja: Rudarstvo – rast 15,0%, Prerađivačka industrija – rast 1,5% i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast 0,5%, kaže zvanična statistika.
Veliko ili tek trenutno usporavanje?
Usporavanje srpskog privrednog rasta je došlo sa slabijim rezultatima po brojnim ekonomskim parametrima, uključujući priliv stranih direktnih investicija i industrijsku proizvodnju.
Deo stručne javnosti i predstavnici države kao razlog za to navode političku nestabilnost u zemlji izazvanu protestima i blokadama koji su krenuli nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Međutim, ne može se sve pripisati tome jer postoje i drugi aspekti – globalni, regionalni i domaći strukturni.
U svom julskom izveštaju, Evropska komisija je ukazala na to da se realni privredni rast Zapadnog Balkana u celini značajno usporio u prvom kvartalu 2025, iznosivši 2,3% (u poređenju sa 3,3% u prethodnom kvartalu). Dodali su da je rast bio vođen domaćom tražnjom, pri čemu je potrošnju domaćinstava pratio kontinuirani visok rast plata širom regiona. Pitanje je da li su se tražnja i rast plata nastavili.
Rast od 2% odsto u prvom tromesečju tekuće godine bio je manji i od tada već redukovane projekcije Narodne banke Srbije (NBS), koja je ranije ove godine spustila svoju projekciju za rast BDP-a u prvom tromesečju sa 3,5% na 3,3%, podseća Blumberg Adrija.
Za celu godinu centralna banka je inicijalno (u februaru) optimistično predvidela rast od 4,5%, da bi već u majskom izveštaju o inflaciji navela da nova godišnja projekcija iznosi 3,5%.
Dosta niža procena objavljena je u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), gde se navodi da će ova godina verovatno doneti uvećanje od 2,8%. Inače, stručnjaci su u toj publikaciji predvideli rast od 2,3% u drugom kvartalu 2025, tek nešto veći nego što je ostvaren.
I pojedine svetske institucije korigovale su svoja očekivanja. Međunarodni monetarni fond (MMF) značajno je snizio svoje prognoze za svetski rast za ovu i narednu godinu, skrenuvši pažnju na negativne posledice američkih carina. Projekcija za privredni rast Srbije u 2025. godini pala je sa 4,2% na 3,5%, a potom je dodatno revidirana i sada iznosi 3%.
Svetska banka takođe je napravila izmene, pa njihovi stručnjaci trenutno predviđaju da će privredni rast zemlje ove godine iznositi 3,5%, a sledeće 3,9%.
I analitičari BBA su snizili očekivanje sa 4% na 3,5%, u svom poslednjem izveštaju o makroekonomskim kretanjima u regionu, s očekivanjem da će javne investicije i rast plata doneti ubrzanje aktivnosti u drugoj polovini godine.
Problem održivost postojećeg modela rasta
Prošle godine srpska privreda porasla je za 3,9% a 2023. za 3,8%, što se smatra relativno visokim stopama u Evropi ali nedovoljnim za Srbiju koja ima velik zaostatak za uporedivim zemljama srednje i centralne Evrope.
Ipak, već duže vreme stručnjaci upozoravaju da održavanje i ovakvih stopa rasta u zemlji postaje sve izazovnije, budući da tradicionalne, niskotehnološke privredne grane sa malom dodatom vrednošću upošljavaju preko 50% radne snage u Srbiji i dosad su upravo one bile pokretač za uvećanje BDP-a.
Te industrije finansirane inostranim kapitalom se polako sele na destinacije gde su plate male, tj. onakve kakve su bile u Srbiji kada su ovde masovno otvarali fabrike, ekološki standardi niži i ne treba mnogo posla oko radnih uslova i prava.
Ovo potencijalno može biti problem za dalje održavanje privrednog rasta jer se tržište rada zateže, a plate rastu, što zemlji ostavlja sve manje raspoložive jeftine radne snage koja bi mogla da podupire privredu.
Uz to, iako je u privrednu tranziciju krenula početkom dvehiljaditih kao zemlja sa srednjim nivoom dohotka po klasifikaciji Svetske banke, Srbija se, uprkos određenom napretku, i dalje nalazi u istoj grupi zemalja.
Iako je bruto nacionalni dohodak (BND) po stanovniku u 2003. godini iznosio je 2.510 dolara što je bilo svega 25% od praga za zemlje sa visokim dohotkom, a 2023. dostigao 10.760 dolara, to je i dalje tek 78% od granice visokog dohotka, pokazala je analiza članova Srpske akademije nauka i umetnosti i Fiskalnog saveta.
Srbija je tako jedna od oko pedeset zemalja u svetu sa višim srednjim dohotkom i nalazi se pred odlučujućim korakom ka ulasku u grupu visoko razvijenih privreda. Međutim, taj korak nije lako učiniti i međunarodna iskustva pokazuju da zapravo većina zemalja srednjeg dohotka ne uspeva da uđe u klub visoko razvijenih jer njihov privredni rast u jednom trenutku počinje da usporava, čime se upada u takozvanu zamku srednje razvijenosti, kaže analiza BBA.
