Reformom tržišta rada, posebno smanjenjem poreskog opterećenja zarada i ulaganjem u obrazovanje i prekvalifikaciju radnika, Srbija može povećati privredni rast u srednjem roku za oko 2,5 odsto, naveo je Međunarodni monetarni fond (MMF) u godišnjem izveštaju o Srbiji - “Kretanje ka ekonomskoj budućnosti Srbije: ključna uloga produktivnosti” koji je u julu objavljen na sajtu MMF-a.
Fond je naglasio da je Srbija ostvarila značajan napredak u rastu i povećanju prihoda, ali i dalje postoji jaz u odnosu na Evropsku uniju (EU). MMF se osvrnuo na najznačajnije segmente razvoja koji bi povećali produktivnost, a pre svega na reforme u upravljanju, poslovnim regulativama, tržištu rada i pristupu privrede izvorima finansiranja.
“Jačanje upravljanja i smanjenje korupcije mogli bi da povećaju BDP Srbije za oko pet odsto u srednjem roku. Ovo poboljšava poverenje investitora, javnu efikasnost i utiče na uspeh drugih reformi”, navodi se u izveštaju MMF-a.
Takođe, ulaganje u ljudski kapital i smanjenje nesklada u veštinama je ključno za podizanje produktivnosti i smanjenje nezaposlenosti mladih. “Bolja saradnja univerziteta i privrede kroz prakse i prilagođavanje nastavnih programa tržištu rada su važni koraci”.
Kako unaprediti poslovni ambijent
MMF naglašava da poboljšanje poslovnog okruženja kroz smanjenje državnog uticaja - privatizacija državnih preduzeća, centralizacija vlasništva, veća transparentnost i restrukturiranje državne pomoći može dodati oko dva odsto potencijalnom rastu Srbije. “Takođe, bolje finansiranje visokotehnoloških i inovativnih firmi, kao i razvoj tržišta kapitala, može pomoći”.
Uz to, ključni faktori za skok produktivnosti rada su i podrška digitalizaciji, istraživanju i inovacijama, kroz veće javno finansiranje i poreske podsticaje.
Srbija je, navodi MMF, u poslednjim decenijama rasla stopom sličnom zemljama u regionu, ali dosta ispod proseka zemalja EU. Da bi povećala svoju produktivnost, savetuje MMF, Srbija mora da ubrza strukturne reforme - jačanje upravljanja, smanjenje državnog uticaja u ekonomiji, rešavanje nesklada u veštinama zaposlenih, poboljšanje pristupa finansiranju firmi, kao i podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija.
“Iako je u poslednjih deset godina smanjen za oko pet procentnih poena, prihod po glavi stanovnika Srbije u 2023. godini bio je otprilike polovina prihoda prosečnih evropskih zemalja, znatno zaostajući za SAD. S obzirom na to da će doprinos rada i kapitala konvergenciji ekonomije postajati ograničen, povećanje produktivnosti postaće ključno za održavanje snažnih stopa rasta”.
Više javnih investicija
Javni i privatni investicioni izdaci su porasli, navodi MMF, dajući doprinos od 0,8 procentnih poena rastu u periodu 2016–2024. “Privatne investicije su skoro udvostručene u 2023. u odnosu na 2014., uz snažan priliv stranih direktnih investicija (SDI), dok su javne investicije više nego utrostručene”.
Fond je podsetio da je nezaposlenost u Srbiji pala sa 26 odsto u 2012. na rekordno niskih 8,6 odsto u 2024. godini, dok je stopa učešća radne snage porasla na 56,6 odsto. “Zaposlenost je rasla prosečnom stopom od dva odsto godišnje, dajući doprinos od jednog procentnog poena rastu, uprkos opadanju stanovništva i emigraciji”.
Kako dodaju, tržište rada je relativno fleksibilno, ali opterećeno visokim porezima na rad - socijalnim doprinosima i bez poreskih olakšica za porodice. To smanjuje učešće na tržištu rada i podstiče rad na crno. Veći porezi i administrativni teret posebno pogađaju niskoplatežne radnike i žensku radnu snagu”.
MMF navodi i da postoji ozbiljan nesklad u veštinama – “s jedne strane, veliki deo radnika je prekvalifikovan, naročito mladi, dok firmama nedostaju određene specifične veštine, uključujući tehničke i interaktivne veštine kao što su rešavanje problema i kritičko razmišljanje, što smanjuje zapošljivost i produktivnost i povećava emigraciju”.
Neophodne industrije sa višom dodatom vrednošću
Produktivnost rada je od 2021. rasla znatno brže, dodaje MMF, podstaknuta uticajem SDI i razvojem sektora informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT).
“Ipak, ograničen napredak u prelasku na industrije sa višom dodatom vrednošću sprečava dalju konvergenciju prihoda. Industrije srednje-visoke tehnologije, poput električne opreme i mašina, doprinele su zapošljavanju, ali su dodale malo vrednosti, što ukazuje na nisku produktivnost. Sa druge strane, IKT sektor visokog nivoa dodatne vrednosti značajno je rastao i doprinosi zapošljavanju”.
Fond naglašava da su perspektive daljeg rasta faktora proizvodnje ograničene. “Bez reformi, doprinos rada će u srednjem roku pasti na 0,5 odsto zbog nepovoljnih demografskih trendova i većeg zastoja na tržištu rada. Kapital će doprineti oko 1,6 odsto potencijalnom rastu, uz marginalni rast investicija. Da bi se ubrzao i održao rast, potrebno je fokusirati se na podizanje produktivnosti”.
Kako bi do toga došlo, MMF ukazuje da su najveći nedostaci u upravljanju, inovacijama i finansijskim tržištima. “Poslovna regulativa i ljudski kapital su bolje rangirani, ali i dalje sa problemima vezanim za poslovno okruženje i poreze na rad”.
Veliki uticaj države
Prekomeran državni uticaj i dalje narušava fer tržišnu konkurenciju, istiuče se u izveštaju.
“Oko 800 državnih preduzeća sa oko 200.000 zaposlenih imaju nisku produktivnost, ali dobijaju znatnu državnu podršku, što dovodi do neefikasne alokacije resursa. Mala i srednja preduzeća i inovativne firme su često diskriminisane u poreskim olakšicama”.
”Srbija je ispod proseka svojih vršnjaka u svim kategorijama upravljanja, posebno u kontroli korupcije i vladavini prava. Percepcija korupcije se pogoršala poslednjih deset godina. Slaba uprava i pravosuđe smanjuju poverenje investitora, otežavaju investicije i rast”, naglašava MMF.
Problem izvora finansiranja
Plitka i nedovoljno raznovrsna finansijska tržišta otežavaju pristup finansiranju mikro-firmama i startapima. “Većina firmi se oslanja na interne izvore finansiranja, a bankarski zajmovi su najvažniji eksterni izvor. Mikro-firmama je teško doći do bankarskih kredita zbog složenih procedura, visokih kolaterala i ograničenih iznosa kredita. Potreban je razvoj nebankarskih izvora finansiranja i olakšavanje procesa kreditiranja”.
MMF je pohvalio ceo proces digitalizacije, ali su naveli da efekti imaju mešoviti karakter. “Polovina firmi je online, ali e-trgovina je slabo zastupljena, posebno među malim i srednjim preduzećima. Individualne digitalne veštine su manje razvijene u poređenju sa regionom”.
Takođe, kaže MMF, aktivnosti u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija stagniraju. “Srbija je poboljšala svoj rezultat na Evropskom inovacionom indeksu, ali i dalje zaostaje za EU - oko 60 odsto proseka. Mali je broj inovativnih firmi, posebno u privatnom sektoru”, zaključuje Fond.
