Međunarodna iskustva pokazuju da većina zemalja srednjeg dohotka ne uspeva da uđe u klub visoko razvijenih – jer njihov privredni rast u jednom trenutku počinje da usporava (zamka srednje razvijenosti). Taj fenomen, međutim, samo je spoljna manefistacija duboke i suštinske razlike dve grupe zemalja.
Razvijene privrede pokreću visoka produktivnost, znanje i inovativnost; a srednje razvijene intenzivna upotreba rada i materijalnih resursa. Srbija, pokazaćemo u ovom radu, ispoljava tipične simptome zamke srednje razvijenosti. Njen privredni rast počiva na kvantitetu (tradicionalne investicije, jeftina radna snaga), a ne kvalitetu (tehnički progres, inovacije). Takav model uskoro će da udari u dve teško premostive barijere: 1) ukopanost privrede u niskoproduktivne grane i 2) gubitak raspoložive radne snage usled loših demografskih kretanja i velike emigracije.
U korenu problema je to što su privredi razvoj Srbije zarobile država i kompanije bliske vlasti, strane investitore (podržani od države) koji mahom ulažu u tradicionalne sektore. Domaći preduzetnički sektor – potencijalno glavni nosilac inovativnosti i modernizacije – sistematski je ugušen. Čak i njegov najproduktivniji deo, IT industrija, ne razvija se organski, već uglavnom opslužuje strana tržišta, uz slab razvoj domaćeg tehnološkog ekosistema. Empirijska istraživanja pokazuju da za fundamentalnu transformaciju iz državnog u preduzetnički kapitalizam, postoji conditio sine qua non: snažne i slobodne institucije, koje privatnom sektoru garantuju fer tržišnu utakmicu, predvidivost i poštovanje zakona. Zato je neophodno preokrenuti trend njihovog urušavanja koji traje čitavu deceniju.
Tehnički progres izvor većeg rasta
Srbija pripada grupi od oko pedeset zemalja u svetu sa višim srednjim dohotkom (upper-middle-income countries) i zajedno s njima nalazi se pred odlučujućim korakom ka visoko razvijenim privredama. Taj korak, međutim, nije lako učiniti. Međunarodna istraživanja pokazuju da ga je u poslednje tri decenije napravila tek trećina od preko 100 srednje razvijenih zemalja. To znači da najveći broj zemalja dugoročno ostaje u statusu srednje razvijenih, što se u ekonomiji često naziva i zamkom srednje razvijenosti. Ipak, dobra vest za Srbiju je to što su u uskom krugu zemalja koje su u prethodnim decenijama uspešno prešle iz srednje u visoku razvijenost – svih 11 članica EU iz Centralne i Istočne Evrope (CIE).
Osnovna kvalitativna razlika između zemlje s višim srednjim dohotkom, kakva je Srbija danas, i onih svrstanih u razvijene je u načinu na koji se generiše rast dohotka. Empirijski istraživanja pokazuju (Svetska banka 2024) da je glavni izvor privrednog rasta u razvijenim privredama tehnički progres, što je u skladu sa iznetom stilizovanom činjenicom da ove zemlje, pored infuzije postojećih tehnologija, takođe stvaraju i nove (inoviraju). Kako je, načelno, sposobnost da se inovira neograničena, ovaj tip privrednog rasta dugoročno je održiv.
S druge strane, pomenuta istraživanja pokazuju da su investicije glavni pokretač privrednog rasta srednje razvijenih zemalja, dok je tehnički progres na drugom mestu. Dodavanje još više istog smanjuje marginalni doprinos novih investicija, a time i tempo privrednog rasta, te sprečava da srednje razvijena zemlja iskorači u razvijenu.
Privredni rast sada generišu investicije
Srbija spada u zemlje višeg srednjeg dohotka s umerenim zaostatkom u odnosu na granicu visokog dohotka. Međutim, to što je zaostatak za ovom, ipak delom arbitrarnom, granicom umeren, ne bi smelo da zavara. Istraživanje za Srbiju i zemlje CIE, izloženo u ovom radu, pokazuje da privredni rast Srbije na prvom mestu generišu investicije, a tek potom tehnički progres. Zbog toga je srpska privreda u svojoj srži i dalje čvrsto zarobljena u okvirima srednje razvijenosti. Nasuprot tome, u zemljama CIE, uključujući i nama najbliže, Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, situacija je obrnuta – tehnički progres ima primarnu ulogu u privrednom rastu.
Ulazak Srbije u klub visokorazvijenih zemalja može da se desi tek kad dođe do prelaza s privrednog rasta baziranog na akumulaciji kapitala, na onaj koji pokreću tehnički progres i rezultirajući rast produktivnosti. Ta ključna promena, koja se desila u svim zemljama CIE-11, u Srbiji još uvek nije otpočela.
Cilj ovog rada jeste da istražimo razloge zbog kojih je Srbija zarobljena na srednjem nivou razvijenosti, te posledično šta je neophodno učiniti da bi se učinio iskorak u privrede sa visokim dohotkom.
Celu analizu možete pročitati na internet stranci SANU.
