Privreda Srbije završava 2025. godinu u uslovima očuvane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih i koji ukazuju na rast strukturnih izazova, izjavio je danas izvršni urednik "Kvartalnog monitora", Saša Ranđelović.
On je na predstavljanju 82. biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji "Kvartalni monitor ", kojeg zajedno izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN ), kazao da su fiskalna i monetarna politika uspešno održale stabilnost sistema, ali da ključni pokazatelji pokazuju usporavanje privredne aktivnosti, pad investicija i rast rizika u narednom periodu.
Podsetio je da je bruto domaći proizvod Srbije (BDP) u trećem kvartalu 2025. porastao za (samo) 2%, što je na nivou rasta iz prethodna dva kvartala.
„Na osnovu ostvarenja u prva trí kvartala, prívredni rast Srbije u 2025.se procenjuje na oko 2% i znatno je ispod rasta ostvarenog u 2024. koji je bio 3,9%, kao i ispod inicijalno planiranog rasta u ovoj godini od 4%“, rekao je Ranđelović.
Prema njegovim rečima, to usporavanje dominantno je posledica unutrašnjíh rízíka i neizvesnosti, a u manjoj meri i globalnih kretanja, jer je i u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) privredni rast u 2025. umanjen za pola procentnih poena u odnosu na inicijalno planirani.
Ranđelović je naglasio i da je nakon dužeg vremena, privredni rast Srbije ispod proseka regiona CIE od oko 2,3%, a glavni razlozi za to su pad investicija, odnosno sektorski posmatrano loša poljoprivredna sezona, pad u građevinarstvu i sankcije u naftnom sektoru.
„Inflacija je u prvih osam meseci u Srbiji bila oko 4,5%, ali je u periodu septembar-novembar, zahvaljujućí administrativnom ograničenju trgovačkih marži pala na 2,8% pre svega usled pada cene hrane", kazao je on.
Prema njegovim ocenama, prosečna inflacija u 2025. biće ispod 4%, ali zbog privremenosti ovih administrativnih mera postoji rizik budućeg cenovnog skoka u narednoj godini.
Izvršni urednik "Kvartalnog monitora" kazao je i da se na tržištu rada još uvek ne uočavaju osetnija pogoršanja, precizirajući da je u trećem kvartalu zabeležen pad zaposlenosti od 0,5% i pad je koncentrisan u neformalnom sektoru, dok je formalna zaposlenost ostala stabilna.
„Prosečna zarada dostigla je oko 108.000 dinara ili oko 920 evra i u trećem kvartalu je realno međugodišnje porasla za 7%, što predstavlja brži rast od rasta produktivnosti,", rekao je on.
Podsetio je i da je tekući deficit platnog bilansa u trećem kvartalu 2025. iznosio oko 4,2% BDP-a, što predstavlja manji deficit u odnosu na isti period prošle godine.
Kazao je da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) u trećem kvartalu iznosio oko 846 miliona evra što je 3,8% BDP-a i više je nego u prva dva kvartala, ali i dalje znatno manje nego u istom periodu prošle godine.
„U prvih devet meseci 2025. deficit tekućeg računa je iznosio 4,3% BDP-a, dok je priliv SDI 1,5 milijardi evra ili 2,3% BDP-a, što je značajno niže od iznosa iz istog perioda 2024. kada je bio 3,35 milijardi evra ili 5,7% BDP-a“, rekao je Ranđelović.
Prema njegovim rečima na pad priliva SDI su uticali i globalni faktori, odnosno turbulencije u međunarodnim ekonomskim i političkim odnosima, kao i domaći faktori među kojima su rast zarada iznad rasta produktivnosti rada, politička kriza u zemlji i neizvesnosti u pogledu ekonomskih i političkih odnosa sa zemljama EU i SAD.
Kako je istakao fiskalni deficit je u trećem kvartalu bio svega 1,6% BDP-a, jer se država prilagodila nastavku slabije naplate javnih prihoda od očekivanja, ali i jačom kontrolom rashoda pa je tako javni dug na kraju tog perioda iznosio 43,7% BDP-a.
„Procenjuje se da će u 2025. fiskalni deficit biti manji od planiranog i iznosiće oko 2,5% BDP-a“, procenio je Ranđelović.
Govoreći o inflaciji u Srbiji on je kazao da je ukupna inflacija snažno opala, a bazna se vratila u granice ciljanog koridora, dok je monetarna politika u trećem kvartalu zadržala kamatnu stopu nepromenjenom, odnosno na nivou od 5,75%, što se kako je naglasio u uslovima izraženih neizvesnosti u pogledu sankcija NIS-u i drugih rizika ocenjuje kao ispravno.
Ranđelović je podsetio i da je kreditna aktivnost nastavila snažan rast i u trećem kvartalu kreditni plasmani povećani su za 1,6 milijardi evra, dok realne kamatne stope blago rastu usled pada inflacije.
„Od početka godine do kraja septembra krediti privredi i stanovništvu su povećani ukupno za 4,3 milijardi evra. Istovremeno, učešće loših kredita smanjeno je na novi minimum od 2,68%“, kazao je on.
Naveo je i podatak da je od početka godine do kraja novembra Narodna banka Srbije (NBS) na deviznom tržištu neto otkupila 145 miliona evra, za koliko su uvećane devizne rezerve po tom osnovu.
„Srbija završava 2025. uz relativno očuvanu makroekonomsku stabilnost, ali uz slabiji privredni rast, pad investicija i privremeno obuzdanu inflaciju“, zaključio je Saša Ranđelović.
