Privreda Srbije zabeležila je umereni rast na početku 2026. godine, uprkos izazovima u industriji i nepovoljnim spoljnim okolnostima. Prema dostupnim visokofrekventnim indikatorima, realni bruto domaći proizvod (BDP) u prva dva meseca ove godine porastao je za oko 1,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u aprilskom izdanju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Ovaj rezultat predstavlja poboljšanje od 0,9 procentnih poena u poređenju sa početkom 2025. godine. Glavni pokretači rasta bili su sektori usluga, građevinarstva i neto poreza, dok je industrija imala negativan doprinos.
Autori MAT-a navode da je industrijska proizvodnja u februaru zabeležila blagi pad od 0,3 odsto međugodišnje. Rast je ostvaren u prerađivačkoj industriji (1,2%), dok su rudarstvo i sektor energetike beležili pad od devet odsto i 1,6 odsto. Na slabije rezultate uticali su geopolitički faktori, problemi u radu pančevačke rafinerije, kao i manji broj radnih dana u odnosu na isti mesec prošle godine.
Posmatrano kumulativno, industrija je u prva dva meseca 2026. u padu u svim ključnim segmentima – rudarstvo je opalo za 5,7%, prerađivačka industrija za 5,6%, a energetika za 1,2%.
"Spoljnotrgovinska razmena pokazuje blago poboljšanje. Izvoz robe povećan je za 1,6%, dok je uvoz smanjen za 3,5%, čime je pokrivenost uvoza izvozom porasla na oko 85%, u odnosu na 80,7% godinu dana ranije", ističu autori MAT-a.
Ipak, fiskalni pokazatelji ukazuju na pogoršanje. Budžetski deficit u prva dva meseca iznosio je 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi više nego u istom periodu prošle godine.
Veći promet u maloprodaji
Potrošnja građana beleži rast – promet u maloprodaji u februaru bio je realno veći za 4,6% nego godinu dana ranije. Istovremeno, prosečna neto zarada u januaru porasla je nominalno za 10,2%, odnosno realno za 7,6%.
Inflacija ostaje relativno stabilna i u februaru je iznosila 2,5%. U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija se nalazi među zemljama sa nižim rastom cena – veću inflaciju imalo je sedam od 27 članica EU, uključujući Rumuniju, Slovačku i Hrvatsku.
Struktura izvoza značajno se promenila u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na fleksibilnost domaće privrede, ali i na određenu zavisnost od spoljne tražnje. Najveći udeo u izvozu prerađivačke industrije imaju motorna vozila i prikolice, sa izvozom od 827,9 miliona evra i učešćem od 15,6%.
Slede osnovni metali (490,5 miliona evra) i prehrambeni proizvodi (459,4 miliona evra). Glavna izvozna tržišta za automobilski sektor su Italija, sa čak 67 odsto izvoza, i Nemačka sa 12 odsto.
