Nadležni u državi Srbiji planiraju privredni rast ove godine od 3% i više, što podržava i MMF, dok nezavisni ekonomisti upozoravaju da je svaka prognoza sada posebno problematična, čulo se prvih dana 33. Kopaonik biznis foruma (KBF). Razlozi kaskanja za EU su brojni.
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je danas, na zvaničnom otvaranju 33. Kopaonik biznis foruma u ime organizatora, da sve projekcije MMF (za Srbiju predvideli 3,2% rasta BDP) treba uzeti sa rezervom zbog trenutne situacije na Bliskom istoku, kao i da je naš dosadašnji model rasta Srbije dao važne rezultate u stabilizaciji ekonomije i pokretanju investicionog ciklusa ali da se sada treba fokusirati na produktivnost i konkurentnost privrede u međunarodnim okvirima, kao i na novu industrijsku politiku.
„Srbija je mala, srednje razvijena ekonomija sa dominantno tradicionalnom privredom. Uprkos velikim kapitalnim i inostranim privatnim ulaganjima, struktura privrede se u proteklih 10 godina nije značajno promenila i s tim u vezi to je zapravo i odgovor na pitanje zašto konvergencija ka EU ne ide bržim tempom“, ocenio je Vlahović.
Prema njegovim rečima, naš dosadašnji model razvoja obezbedio je privredni rast, međutim on je bio nedovoljan za sustizanje zemalja centralne i istočne Evrope.
„Uprkos bržem rastu u pojedinim godinama mi i dalje ostajemo na nivou od 60% prosečnog BDP-a per capita u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope“, rekao je Vlahović.
Iz vrha države ne vide problem sa aktuelnim ekonomskim politikama, i naglašavaju da je Srbija regionalni lider. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zemlja u regionu Zapadnog Balkana (Srbija, Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora) po rastu i najvećim BDP-om po glavi stanovnika koji je sada veći od 13.500 dolara.
„Rekorderi smo kada je rast u pitanju, rekorderi smo kada je životni standard naših građana u pitanju, rekorderi smo i kada je makroekonomska stabilnost u pitanju i kada su planovi i programi koji su veoma transparentni takođe u pitanju. Ove godine idemo na veću stopu rasta od 3%, sledeće godine sa Ekspom i do 5%, možda i više. Dakle, vraćamo se na one stare, ubrzane stope rasta, a kada pogledate javni dug u odnosu na BDP, na današnji dan 41,5%. Prosek Evrozone je 88-89%. Da ne govorimo o zemljama koje su mnogo razvijenije od nas, od Francuske, Nemačke, Španije, Italije, dobro Nemačke ima manje od 100%, ali svi ovi ostali imaju preko 100% udela javnog duga u BDP-u", istakao je Mali.
Istog su stava i u Narodnoj banci Srbije. Guvernerka Jorgovanka Tabaković je na KBF potvrdila da se prema projekcijama centralne banke ove godine očekuje ubrzanje rasta BDP-a na 3,5%, a naredne godine na 5%.
"Prema našoj projekciji iz februara, inflacija će ostati u granicama cilja i tokom 2026. godine, kao i u srednjem roku, čemu će i mere monetarne politike nastaviti da doprinose. U 2027. godini očekujemo ubrzanje rasta i po osnovu većeg izvoza usluga, čemu će doprineti održavanje izložbe Ekspo. Kada je reč o eksternoj poziciji zemlje, ove godine očekujemo da učešće tekućeg deficita u bruto domaćem proizvodu bude na nivou ispod 5,5%, i to po osnovu povećane realizacije infrastrukturnih projekata i daljeg rasta raspoloživog dohotka. Sledeće godine očekujemo njegovo smanjenje na ispod 4% BDP-a, zahvaljujući većem izvozu usluga i dodatnom aktiviranju izvoznih kapaciteta“, kazala je Tabakovićeva.
Ona je dodala da NBS očekuje i priliv stranih direktnih investicija između 4% i 5% BDP-a u srednjem roku.
Kuda i kako dalje?
Aleksandar Vlahović je istakao da se ovogodišnji forum održava u kontinuirano složenoj geopolitičkoj i geoekonomskoj situaciji.
Istakao je da se u takvom okruženju industrijska politika nameće kao alat kojim države pokušavaju da ubrzaju rast produktivnosti, povećaju izvoz i otpornost privrede, da obezbede energetsku i tehnološku sigurnost i da usmere investicije ka sektorima sa višom dodatom vrednošću.
„Za Srbiju je ovo ključna tema. Naš dosadašnji model rasta dao je važne rezultate u stabilizaciji ekonomije, u pokretanju investicionog ciklusa, značajnom smanjenju stope nezaposlenosti. Međutim, vremenom su se iscrpeli ekstenzivni izvori rasta, pa je stoga neophodno fokusiranje na produktivnost i konkurentnost privrede u međunarodnim okvirima“, rekao je Vlahović govoreći o ključnim događajima između dva KBF.
Vlahović je naveo da napredne ekonomije rastu po stopi od 1,5%, dok ekonomije u razvoju rastu po stopi od 4% procenta, uz izražene strukturne probleme i kontinuirano usporavanje aktivnosti u Kini. On je naveo da se Nemačka i dalje suočava sa slabijom spoljnom tražnjom i direktnim i indirektnim efektima fragmentacije.
Vlahović je ukazao da postoji problem što nema jasnih strateških planova u segmentu javnih investicija, a, kako je rekao, ni transparentne metodologije izbora projekata koja je zasnovana na merljivim efektima na produktivnost, izvoz i regionalni razvoj.
„Pre osam godina je bilo sasvim očigledno da se mora razvijati drumska infrastruktura i železnički pravci, međutim danas nam je potreban jasan dugoročni investicioni plan koji će obuhvatiti investicije u komunalnu infrastrukturu, energetiku i razvoj digitalne mreže, obrazovanja, inovacione infrastrukture“, naveo je Vlahović.
Kada su u pitanju strane direktne investicije, Vlahović kaže da su one imale veliku ulogu u makrostabilizaciji naše zemlja.
„Na proteklom forumu upozorili smo, ne bez razloga, da je maksimalno dostignuti iznos stranih direktnih investicija sa postojećom strukturom teško održiv. Naša radna snaga je u međuvremenu postala cenovno nekonkurentna i to se može videti i u ovoj svakodnevnoj migraciji“, ukazao je Vlahović.
Dodaje da EU radi na ubrzanju dekarbonizacije, podršci zelenim tehnologijama i jačanju digitalne infrastrukture.
„Za Srbiju i za Zapadni Balkan to znači da pristup evropskom tržištu i dobavljačkim lancima sve više zavisi od standarda kvaliteta, energetske efikasnosti i sposobnosti da se uklopi u nove lance vrednosti“, rekao je Vlahović.
Prema procenama Svetske banke, kako dodaje, ekonomski rast regiona iznosiće oko 3,2% odnosno do 3,5% u 2026.
„Industrijska politika na Zapadnom Balkanu mora da pređe sa subvencionisanja niskokvalifikovanih radnih mesta na razvoj institucionalnih kapaciteta, infrastrukture, energetske tranzicije, obrazovanja, inovacije i dobavljačkih lanaca. Rast srpske privrede u 2025. godini je iznosio oko 2% i bio je dvostruko niži u poređenju sa ostvarenjem u 2024. godini“, rekao je Vlahović.
On je dodao da je rast ostvaren najvećim delom zahvaljujući sektoru uluga, dok je industrija imala neznatan doprinos, a sektor građevinarstva beležio je značajan pad.
Kopaonik biznis forum, koji se naziva i Srpski Davos, najvažniji je poslovni događaj u zemlji i regionu, a ove godine se održava 33. put, od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku.
Tokom četiri dana foruma biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista.
Organizator KBF-a je Savez ekonomista Srbije.
