Podatak da je 16 banaka zabeležilo pojedinačni profit veći od milijardu dinara u 2025. godini i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektora na domaćem finansijskom tržištu. I ove godine nastavlja se pritisak akcionara da banke još više „nabilduju“ rezultate koji su verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete privrede i građana, piše magazin Biznis i finansije (B&F).
Banke već četvrtu godinu zaredom uživaju blagodeti povoljnog poslovnog ambijenta, koji omogućava rezultate nezamislive pre 2020. godine. Bahaćenje fiskalnih i monetarnih vlasti najmoćnijih država sveta tokom pandemije, te rast cena energenata zbog rata u Ukrajini, doneli su visoku inflaciju 2022. godine, koja je ujedno bila i nulta godina povišenih kamata i visokih bankarskih profita. Već od druge polovine te godine, banke su počele da ubiraju plodove uvećanih bankarskih marži, a kako je u narednom periodu izbegnuta globalna recesija, zarade su dodatno ubrzale.
Istina, ključne kamatne stope glavnih centralnih banaka u svetu nisu više tako visoke, naročito u evrozoni, ali su sasvim dovoljne za ostvarivanje natprosečnih rezultata. Tako je Evropska centralna banka (ECB) od sredine 2024. godine počela snižavanje kamata i prepolovila depozitnu stopu, dok je ovdašnja centralna banka ovaj postupak „zamrzla“ u septembru iste godine, na referentnoj stopi od 5,75 procenata koja je aktuelna više od godinu i po dana.
Kreditne marže u padu, naknade ne staju
U ovakvim okolnostima, domaće banke 2025. nisu uspele da podignu neto prihod od kamata i on je bio nadomak 250 milijardi dinara, što je za oko tri procenta lošiji rezultat u odnosu na 2024. godinu. Ovo je direktna posledica ublažavanja monetarnog ciklusa, pa je neto kamatna marža sa oko četiri procenta na njegovom vrhuncu, prošle godine pala na oko 3,6%. Uprkos izraženom padu u ključnom segmentu poslovanja, banke su prošle godine više nego duplirale neto prihod od kamata u odnosu na 2021. godinu, dok je neto kamatna marža uvećana za više od jednog procentnog poena.
Kreditna aktivnost je nastavila ubrzani rast koji je pokrenut 2024. godine, kada je počelo ublažavanje visokih nivoa kamata. Stopa rasta kreditiranja u decembru prošle godine dostigla je 15,4%, čemu je u velikoj meri doprineo rast kredita za stanovništvo od nepunih 20%. Rast ovih plasmana mahom je vođen povlačenjem gotovinskih kredita, uz solidan doprinos stambenih kredita, čemu je pripomogla centralna banka odlukom da se građanima sa nižim primanjima ponude krediti pod povoljnijim uslovima. Krediti privredi u decembru uvećani su za 11,3%, a u strukturi pozajmica i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva.
Drugi značajan izvor zarada za banke, neto prihod od naknada i provizija, porastao je 8%, na 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više u poređenju sa 2021. godinom. Naknade i provizije koje su u uslovima niskih kamata „čuvale leđa“ bankarima, dodatno su ubrzale rast sa razvojem digitalizacije i zahvaljujući činjenici da je mnoge usluge banaka nemoguće izbeći zbog njihove izrazite dominacije na domaćem finansijskom tržištu.
Kada se navedenim rezultatima iz osnovnog poslovanja doda veoma niska stopa loših kredita, koja je na kraju decembra iznosila 2,1%, jasno je da su banke iskazale rekordni nivo profitabilnosti. Zbirni profit 19 banaka porastao je za 6% i dostigao 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra). Prinos na kapital iznosio je 17,3%, što je povećanje od 40 baznih poena u odnosu na prethodnu godinu, dok je ovaj pokazatelj profitabilnosti u odnosu na 2021. godinu uvećan za više od 10 procentnih poena.
Koliko su visoki profiti banaka?
Podatak da je 16 banaka zabeležilo profit veći od milijardu dinara 2025. godine i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektor na domaćem finansijskom tržištu. Najveći profit u apsolutnom iznosu zabeležila je Intesa sa 31 milijardom dinara, a slede Raiffeisen i Unicredit sa 29,1 odnosno 23,2 milijarde dinara, respektivno. Ove tri banke, koje se godinama nalaze u vrhu domaćeg bankarskog sektora, ostvarile su prinos na kapital iznad granice od 20 procenata.
Kada je u pitanju koncentracija u sektoru, prvih osam banaka zauzima 87% ukupnog tržišta, dok sve preostale imaju udeo na tržištu ispod 3%. Nastavak konsolidacije domaćeg bankarskog sektora znatno je usporen poslednjih godina, u velikoj meri usled činjenice da u uslovima povoljnog poslovnog okruženja i najslabiji tržišni učesnici imaju solidne šanse da ostvare dobre rezultate.
Intesa je ostala vodeća poslovna banka sa udelom na tržištu od 15,3%, sledi OTP banka sa 14,2%, te Raiffeisen sa 11%. Kada je u pitanju dalje ukrupnjavanje, na vidiku je jedino prodaja Addiko banke (1,5% tržišta), ukoliko se okonča saga o preuzimanju matične austrijske banke koja traje već duže vreme. Drugih većih pomeranja teško da će biti dok se ne zaoštre uslovi poslovanja, jer je malo verovatno da će se povući neka strana banka sve dok se ostvaruju natprosečni prinosi na uloženi kapital.
Nova godina, stari trendovi
Kreditna aktivnost nastavila je da ubrzava na početku tekuće godine, a rast u martu dostigao je stopu od 16,9%, i to pre svega zahvaljujući rastu kreditiranja stanovništva od 20,9%. Neto prihodi od kamata u periodu januar-mart porasli su 2%, na 61,4 milijardu dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija skočio 14%, na 25,2 milijarde dinara. Uprkos ovom rastu u glavnom poslovnom području banaka, neto rezultat je oslabio 14%, na 41,1 milijardu dinara, u prvom redu usled izostanka visokih ostalih prihoda ubeleženih u istom periodu prošle godine i povećanih troškova zarada.
Premda je teško očekivati da prvo tromesečje bude merilo za celu godinu, jasno je da se neće previše menjati odnos snaga među vodećim bankama. Kada je u pitanju profit banaka u ovom periodu, Intesa je zadržala vodeću poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je drugo mesto, takođe sa uvećanim krajnjim rezultatom od 7,8 milijardi dinara, zauzela Raiffeisen banka. Ostale vodeće banke na tržištu, OTP banka, NLB Komercijalna banka, UniCredit i AikBank, zabeležile su pad profita, što svakako ne mora biti pouzdan pokazatelj poslovnog trenda i za ostatak godine.
Osim povoljnih uslova poslovanja, koji se mahom ogledaju u solidnom nivou ključnih kamatnih stopa centralnih banaka, bankama je od presudne važnosti da zadrže dominantnu poziciju na finansijskom tržištu i zasad nema izgleda da će se to promeniti. Državna strategija za razvoj tržišta kapitala, koja se u prvoj fazi bazira na emisiji korporativnih obveznica, svela se na to da banke kupuju dužničke hartije kompanija kojima inače odobravaju kredite. Slično je i sa emisijama mini-obveznica, čija je glavna namena angažovanje manjeg kolaterala banaka i zaobilaženje regulatornih limita kada je kreditna aktivnost u pitanju. Kada se ovim trendovima doda činjenica da banke, osim kupovine državnih obveznica, sve više državi direktno daju kredite, jasno je da je njihova dominantna pozicija više nego „zacementirana“.
Stoga bankari jedino mogu da zaziru od jače privredne krize, čiji bi okidač mogao doći spolja ili usled toga što domaći model privrednog rasta više ne funkcioniše. U međuvremenu, akcionari pritiskaju banke da još više „nabilduju“ rezultate koji su verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete privrede i građana.
