Ovogodišnja poljoprivredna sezona za sada daje razloge za optimizam. Dok je žetva pšenice pri kraju i očekuje se proizvodnja koja će u potpunosti zadovoljiti domaće potrebe i ostaviti značajne količine za izvoz, stanje kukuruza takođe uliva nadu zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će konačni bilans zavisiti od završetka žetve, vremenskih prilika tokom leta i kretanja cena na tržištu.
Agroanalitičar Milan Prostran ocenio je da je ova godina obećavajuća za poljoprivredu kada je reč o fizičkom obimu proizvodnje i istakao da će očekivani rod pšenice od oko 3,8 miliona tona garantovati prehrambenu sigurnost Srbije.
Kako je rekao za Tanjug, domaća potrošnja pšenice iznosi između 1,2 i 1,3 miliona tona, što znači da bi ove godine moglo da ostane oko dva miliona tona za izvoz.
"Prinos pšenice biće oko 3,8 miliona tona i to je zaista veliki prinos. Verovatno ćemo imati višak robnih rezervi, negde oko dva miliona tona pšenice za izvoz", rekao je Prostran, dodajući da je reč o visokokvalitetnoj pšenici.
Cena tek na kraju žetve
On je, međutim, naglasio da će konačna ocena biti moguća tek po završetku žetve i skladištenja useva.
Prema njegovim rečima, ovakav rezultat trebalo bi pozitivno da utiče i na privredni rast.
"Država treba da bude zadovoljna, jer će ovogodišnja proizvodnja u poljoprivredi imati uticaj na bruto domaći proizvod", rekao je Prostran.
Istovremeno, upozorio je da proizvođači verovatno neće biti zadovoljni otkupnom cenom pšenice, podsećajući da problem traje još od ukidanja garantovane cene 2001. godine.
On je naveo i da su ulaganja u proizvodnju bila skromnija zbog visokih cena goriva i mineralnih đubriva, ali da su ratari ipak ostvarili dobre rezultate zahvaljujući tome što su, prateći preporuke stručnjaka, povećali površine pod usevima koji se seju u jesen.
"Prvo polugodište dalo je dobre rezultate pre svega kada su u pitanju strna žita. Ono što se seje na jesen, zbog zimske vlage ipak donosi svoj rod", rekao je Prostran, dodajući da su dobre prinose ostvarili i ječam, raž, ovas i uljana repica.
Dobra godina i za voćare
Dobru godinu, prema njegovoj oceni, imaju i voćari, ali se sada suočavaju sa drugim izazovom - plasmanom proizvoda.
"Oni sada više stvaraju brigu kod samih proizvođača: kako prodati i kome", rekao je Prostran.
Pozitivne procene za ratarsku proizvodnju stižu i sa njiva pod kukuruzom. Poljoprivrednik iz Rivice kod Iriga i član Udruženja "Poljoprivrednici nove generacije" Goran Eror izjavio je da kukuruz trenutno izgleda dobro i da bi, ukoliko vremenske prilike ostanu povoljne, ovogodišnji rod mogao da bude solidan.
Kako je objasnio, kukuruz se trenutno nalazi u fazi metličenja i oprašivanja, a niže temperature zabeležene prethodnih dana posebno mu pogoduju.
"Jako je dobro što u ovom trenutku imamo period zahlađenja. To je izuzetno povoljno za kukuruz", rekao je Eror.
Dodao je da su pojedini delovi Srema dobili značajne količine padavina, dok je na području Rivice kiše bilo znatno manje, ali da usevi ipak izgledaju bolje nego u isto vreme prošle godine.
Promena setvene strukture
Ipak, upozorio je da je još rano za procenu konačnih prinosa, jer se upravo sada formira rod.
Govoreći o prilagođavanju klimatskim promenama, Eror je istakao da proizvođači poslednjih godina menjaju setvenu strukturu i biraju kulture koje bolje podnose nove vremenske uslove.
"Nekada je na ovim poljima dominantno bila zastupljena soja, a danas se njive žute od suncokreta", rekao je Eror, uz napomenu da proizvodnja soje i dalje može biti isplativa na parcelama koje imaju mogućnost navodnjavanja.
On je dodao da je žetva pšenice na južnim obroncima Fruške gore dala nešto slabije prinose od očekivanih zbog aprilskog mraza i dugog sušnog perioda tokom nalivanja zrna. Umesto očekivanih osam do devet tona po hektaru, prinos je iznosio oko sedam tona, dok su u pojedinim delovima Srbije, poput južnog Banata, ostvareni prinosi od devet do 10 tona po hektaru.
Uprkos razlikama u prinosima među regionima, Eror ocenjuje da je kvalitet ovogodišnje pšenice veoma dobar.
Ako vremenske prilike ostanu stabilne do kraja leta, Srbija bi ove godine mogla da ostvari jednu od boljih poljoprivrednih sezona u poslednjih nekoliko godina, uz dovoljne količine žitarica za domaće potrebe, značajan izvozni potencijal i pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda.
