Rusija u energetskoj defanzivi: Od snabdevača Evrope do zavisnika od Indije

U junu i julu 2026. godine, Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i naftnih derivata, suočila se s ozbiljnom nestašicom motornog goriva, posebno benzina i dizela. Ova kriza, izazvana sistematskim ukrajinskim napadima dronovima na ruske rafinerije i skladišta goriva, primorala je Moskvu da preduzme neuobičajene mere – uključujući hitan uvoz benzina morem iz Indije.

Za manje od godinu dana, kada je Kijev prebacio težište rata sa kopnene odbrane na svojoj teritoriji na taktične udare duboko u teritoriji Rusije, situacija je i regionalno dobila ironičan obrt. Rusija, koja je od početka rata u Ukrajini bila glavni snabdevač sirovom naftom Indije po diskontnim cenama (a od te nafte prerađeno „indijsko“ gorivo je završavalo na tržištu Evrope), sada kupuje gorivo od nje.

Ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu

Kriza je eskalirala tokom 2025. i 2026. godine. Od avgusta 2025, Ukrajina je intenzivirala kampanju dronovima protiv ruskih rafinerija. Prema podacima, napadnuto je više od 20 rafinerija, što je dovelo do smanjenja prerade nafte za čak 25% u nekim periodima. U junu 2026. prerada je pala na najniži nivo u dve decenije – oko 3,95 miliona barela dnevno. Proizvodnja benzina smanjena je za 17%, sa 1,03 miliona na 850.000 barela dnevno, pisao je LA Tajms.

Ovi napadi nisu bili slučajni. Ciljali su ključne objekte u regionima poput Rjazana, Volgograda i drugih, remeteći lance snabdevanja širom 11 vremenskih zona Rusije. Rezultat su bile rationing mere (ograničene količine po kupcu, često 15-50 litara), duge kolone na pumpama, suve pumpe i rekordan rast cena benzina – u nekim regionima preko 100 rubalja po litru. U anektiranoj Krimu proglašeno je vanredno stanje sa potpunom zabranom prodaje goriva u nekim periodima.

Ruska vlada je reagovala zabranama izvoza benzina (produženim do kraja 2026.), delimičnim ograničenjima dizela, subvencijama i poreskim promenama. Parlament je usvojio izmene poreskog zakona kojima se subvencioniraju uvozi, sa cenama vezanim za indijske troškove dostave. Međutim, ove mere su bile nedovoljne za pokrivanje deficita koji je dostigao i do 20% domaće potrošnje u letnjim mesecima, kada potrošnja prelazi 110.000 tona benzina dnevno.

Hitni uvoz iz Indije: Ironija energetske zavisnosti

Prema ekskluzivnim izveštajima Reutersa od 1. jula 2026, Rusija je počela morski uvoz benzina iz Indije. Najmanje 60.000 metričkih tona već je otpremljeno, sa dva tankera koji nose po 30.000-40.000 tona svaki. Planirani su mesečni uvozi do 400.000 tona iz različitih zemalja, uključujući Belorusiju koja je već povećala isporuke, piše Rojters.

Indijski rafineri, poput Nayara Energy (u vlasništvu ruske Rosneft), proizvodi benzin od ruske sirove nafte i prodaje ga nazad preko trgovaca. Ovo stvara ciklus: Rusija šalje jeftinu sirovu naftu Indiji (koja čini preko 50% indijskog uvoza nafte u junu 2026), a zatim plaća premijum cene za rafinirane proizvode. Indijske rafinerije profitiraju od visokih marži, dok Rusija trpi gubitke koje vlada možda kompenzuje subvencijama, kaže Global banking and finance.

Ova trgovina ističe ranjivost ruske rafinerijske infrastrukture. Mnoge rafinerije su stare, zavisne od zapadne tehnologije za popravke (koja je ograničena sankcijama Zapada), i nemaju dovoljne rezerve za brzi oporavak. Štaviše, napadi dronovima dolaze u talasima, sprečavajući popravke.

Boris Aronstein, nezavisni analitičar nafte i gasa, u Gardijanu je još pre godinu dana napisao da

„Ovo nije prva kriza goriva; događala se više puta pre rata. Ali ukrajinski napadi dronovima na rafinerije i skladišta učinili su ovo najtežom krizom u poslednjih nekoliko godina. Napadi su masovni, koordinirani i ponavljajući; rafinerije jednostavno nemaju vremena da poprave štetu od prethodnog napada pre sledećeg.“

Ekonomski i društveni uticaji

Nestašica je uticala na svakodnevni život: poljoprivreda (žetva), transport, turizam na Krimu (otkazani rezervacije) i logističke lance. Cene su skočile, a u nekim regionima pojavile su se crne berze. Iako vojska i teška industrija (koji više koriste dizel) nisu kritično pogođeni, dugoročno ovo slabi ekonomiju pod sankcijama.

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je problem, ali ga je nazvao privremenim, ističući da su zalihe samo 4% niže nego prethodne godine. Međutim, analitičari vide strukturni problem.

Kris Vifer, glavni izvršni direktor Macro-Advisory Ltd., u Los Angeles Times u jul 2026 kaže:

„Navodno postoje dobre zalihe goriva širom zemlje. Problem je što su na pogrešnom mestu.“

Sergej Vakulenko, viši saradnik u Carnegie Russia Eurasia Center (ranije radio u Gazpromu), u Gardijanu je rekao da

„Još je dug put pre nego što transport, poljoprivreda, industrijski sektori – ili, što je najvažnije, vojska – osete značajne nestašice goriva, ali upozorenje je tu“.

A da je ono zaista „već tu“, pokazuju slike da društvenih mreža, na kojima se u video klipovima vidi da sed Rusi bukvalno tuku na benzinskim pumpama, kako bi sebi obezbedili pun rezervoar goriva.

Šire implikacije i perspektive

Ova kriza naglašava ograničenja ruske „energetske supersile“. Dok sirova nafta teče u Aziju, rafinerijski kapaciteti su ahilova peta. Sankcije otežavaju modernizaciju, a rat troši resurse. Indija profitira dvostruko – jeftina sirovina + izvoz derivata – jačajući svoje veze sa Moskvom uprkos zapadnim pritiscima.

Dugoročno, Rusija može povećati uvoz iz Belorusije, Kazahstana ili Azije, sniziti standarde kvaliteta goriva ili dalje ograničiti izvoz. Međutim, ako napadi dronovima nastave, deficiti će se produbiti, utičući na ratne napore, ekonomiju i društvenu stabilnost. Putinova administracija se suočava sa dilemom: prioritetizovati domaće snabdevanje ili zadržati prihode od izvoza.

Prema procenama, Rusija koristi rezervne kapacitete za ublažavanje, ali to nije održivo. Međunarodna energetska agencija i analitičari upozoravaju na šire poremećaje cena i lance snabdevanja.

U kontekstu globalne energetske tranzicije i geopolitike, rusko-indijska razmena simbolizuje multipolarni svet gde sankcije stvaraju neočekivane alijanse i ranjivosti. Za obične Ruse, ovo znači duže čekanje, skuplje gorivo i frustraciju u zemlji bogatoj energentima.