Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Lev Ratnovski izjavio je danas, na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, da Srbija vodi dobru monetarnu politiku i da MMF prognozira da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,6 odsto, a rast BDP-a 2,8 odsto.
"Procenjujemo da je monetarna politika Narodne banke Srbije odgovarajuća odnosno da održava odgovarajuću restriktivnu monetarnu politiku. Projektujemo da će prosečna inflacija za 2026. godinu iznositi 3,6 odsto. Inflacija na kratkoročnom merenju mogla bi da bude malo brža pred kraj godine, odražavajući privremene faktore, ali očekujemo da će se inflacija u 2027. godini vratiti u raspon tolerancije NBS zahvaljujući ispravnoj monetarnoj politici", rekao je Ratnovski Tanjug posle učešća na panelu o monetarnoj politici "Maintaining Monetary Stability in a World of Rising Uncertainty and Restrictions on International Flows", u Sava centru.
Na pitanje koji će biti najveći izazovi za stopu inflacije za Srbiju ove godine i za srpsku ekonomiju uopšte, Ratnovski je rekao da MMF očekuje rast BDP-a od 2,8 odsto ove godine, kao i da projektuju ubrzanje rasta na četiri odsto sledeće godine.
"Ubrzanje na četiri odsto biće vođeno povećanom potrošnjom jer prihodi u Srbiji rastu prilično brzo, dajući domaćinstvima više prostora za potrošnju. Takođe, izvoz sledeće godine će doneti dodatne ekonomske dobitke za Srbiju, što se ogleda u većim brojkama BDP-a", rekao je Ratnovski.
Napomenuo je da treba, ipak, imati na umu da je globalno okruženje veoma neizvesno.
"Na primer, projekcije o kojima smo ranije razgovarali napravljene su tokom perioda veoma intenzivnog bliskoistočnog sukoba. I mislim da bi i projekcije inflacije i proizvodnje zaista zavisile od toga kako bi se globalno okruženje razvijalo. Ako je globalno okruženje povoljnije, možemo očekivati pozitivne šokove ka nižoj inflaciji i ka većem rastu. Ali očigledno, ukoliko se sukob ponovo pojavi, oni se mogu preliti i na ekonomsko okruženje u Srbiji", naveo je Ratnovski.
Na pitanje koliko će održavanje Ekspo izložbe u Beogradu sledeće godine uticati na rasat BDP-a, on je rekao Tanjugu da nema konkretne cifre, ali da može da kaže da su Ekspo izložbe značajno povećane broj turista, što povećava potrošnju i prihode u ekonomiji i da MMF između ostalog zato i projektuje rast od četiri odsto BDP-a sledeće godine.
"Nakon Ekspa očekujemo da će rast polako konvergirati svojoj dugoročnoj stopi za Srbiju, koju smo procenili na oko 3,5 odsto. I zato mislim da je ono što je zaista važno za Srbiju da razmisli o načinima za poboljšanje svojih dugoročnih stopa rasta. A da bi se to postiglo, važno je da se uključi u reforme koje povećavaju produktivnost. A to je nešto što je neophodno da bi Srbija napredovala ka ekonomiji sa većom dodatom vrednošću, sofisticiranijoj ekonomiji", rekao je Ratnovski.
Kako je rekao, to je potrebno i da bi se zaustavio "odliv mozgova" u Srbiji.
"I sa fokusom na ove reforme, mislimo da Srbija može očekivati veće dugoročne stope rasta. Ovo je zaista najvažnije za ekonomiju Srbije u narednih pet ili 10 godina", dodao je Ratnovski.
Šef Kancelarije MMF-a za Srbiju Ratnovski je na panelu rekao da Srbija uspeva da zadrži inflaciju u okviru granica cilja od 3± 1,5 odsto.
"Zapadni Balkan je region koji je podložan mnogim izazovima u pogledu kreiranja monetarne politike. Ima veoma raznolik monetarni pejzaž. Dakle, samo Albanija i Srbija, de fakto zadržavaju okvire ciljane inflacije i aktivne instrumente monetarne politike", rekao je Ratnovski.
On je kazao da u Srbiji, na primer, postoji snažan rast plata koji doprinosi inflaciji usluga, dok je u Severnoj Makedoniji rast plata važan pokretač osnovne inflacije.
"U Crnoj Gori, MMF je naglasio potrebu za uspostavljanjem jače veze između plata i produktivnosti", dodao je Ratnovski.
Kako je rekao, monetarna politika sama po sebi može pomoći u učvršćivanju inflacionih očekivanja i možda obuzdati neke sekundarne efekte.
"Ali očigledno ne može da preokrene demografski pad. Ne može direktno da odgovori na povećanje minimalne zarade ili generalno na povećanje plata. Takođe, monetarna politika ne može direktno da poveća produktivnost. Dakle, stav MMF-a je stoga holistički, u izvesnom smislu, da dugoročno rešenje za ovu spiralu plata i inflacije koja postoji u ovom regionu nije isključivo rešenje monetarne politike - već je strukturno, i to zaista ističe važnost reformi za povećanje produktivnosti", rekao je Ratnovski.
