Više od polovine Evropljana koristi veštačku inteligenciju (AI) u zdravstvene svrhe, a čak 82 odsto stanovnika Evrope je za veću ulogu AI u zdravstvu, pokazuje nov STADA zdravstveni izveštaja za 2026. godinu koji je danas predstavljen u kompaniji Hemofarm u Beogradu.
Generalni direktor STADA grupe Peter Goldšmit predstavio je rezultate ovog reprezentativnog istraživanja u kojem je učestvovalo gotovo 20.000 ispitanika u 20 evropskih zemalja i koji prikazuje evropski zdravstveni pejzaž oblikovan preplitanjem različitih sila - zdravstveni sistemi pod stalnim pritiskom, stanovništvo osnaženo da preuzme svoje zdravlje u sopstvene ruke, ali i brzo usvajanje AI u svakodnevnoj ličnoj nezi.
Ovogodišnje istraživanje pokazuje da se zadovoljstvo zdravstvenim sistemima nije popravilo, da je svega 56 odsto ljudi zadovoljno, što je praktično nepromenjeno u odnosu na 58 odsto zabeleženih prošle godine, a da kao najveće zdravstvene izazove 67 odsto Evropljana smatra nedostatak zdravstvenih radnika i posledično duge liste čekanja.
Osim toga dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite je takođe ugrožena, pri čemu 43 odsto to navodi kao najveću brigu, pored starenja stanovništva, kao i hroničnih zdravstvenih problema (56 odsto) i rastućeg broja ljudi pogođenih problemima mentalnog zdravlja (53 odsto).
Aktivnija uloga u zdravlju
Na pitanje šta bi prvo promenili kada bi bili ministri zdravlja, čak 58 odsto Evropljana bi dalo prioritet smanjenju lista čekanja povećanjem dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Kao odgovor na ovaj pritisak, Evropljani preuzimaju aktivniju ulogu u upravljanju svojim zdravljem na taj način što se čak 78 odsto oseća dobro pripremljeno da se brine o sebi (u Srbiji 80 odsto građana kaže isto), 94 odsto Evropljana primenjuje samolečenje za barem neke zdravstvene probleme.
Većina njih, odnosno 85 odsto ispitanika, koristi jedan ili više alata za praćenje svog zdravlja, od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja. Kada je reč o upotrebi AI u zdravstvu, njena upotreba je postala svakodnevna, a čak 55 odsto Evropljana je trenutno koristi u vezi sa svojim zdravljem, dok je 82 odsto otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj nezi.
Građani Srbije i Rumunije (po 74 odsto) prednjače u Evropi u korišćenju alata AI kada su u pitanju zdravstvena pitanja.
Značajan udeo građana Evrope (43 odsto) bi čak bio spreman da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim veštačkoj inteligenciji kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, a 49 odsto već veruje ili bi bilo spremno da prihvati dijagnozu koju uspostavlja veštačka inteligencija.
AI dobrodošao kao asistent
Takođe, ovaj izveštaj pokazao je da uprkos AI poverenje zadržava svoje ljudsko lice, jer većina Evropljana opisuje svog lekara opšte prakse (77 odsto) i farmaceute (57 odsto) kao glavni uticaj u donošenju odluka vezano za zdravlje i povlače jasnu granicu za uključivanje AI u negu.
Najviše su otvoreni za administrativne i nadzorne zadatke, kao što je zakazivanje termina i praćenje (50 odsto), vođenje beleški tokom poseta lekaru i praćenje hroničnih stanja (36 odsto).
Ispitanici kažu da je veštačka inteligencija dobrodošla kao zdravstveni asistent, ali Evropljani žele da odluke i dalje donose stvarne osobe, a 38 odsto ispitanika je izričito zabrinuto zbog smanjene ljudske interakcije u sistemu vođenom veštačkom inteligencijom, a 35 odsto brine da bi kvalitet komunikacije sa zdravstvenim radnicima mogao da opadne.
Ključno je da Evropljani ne žele da se zdravstveni radnici povuku pred nadolazećom veštačkom inteligencijom, već žele da na sebe preuzmu više, a 41 odsto Evropljana očekuje od njih da ponude više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto očekuje da postanu još važniji kao pouzdani ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da deluju kao savetnici i tumači koji pomažu pacijentima da se snađu u sve većoj poplavi zdravstvenih informacija.
Goldšmit, koji se na događaj uključio putem video linka, rekao je da je rad na ovom istraživanju bio veoma poučan, kao i da je ono donelo mnogo korisnih saznanja što će im pomoći da nastave da sa radom na onome što je njihova misija, a to je briga o zdravlju ljudi.
"Iz svih ovih podataka postoje brojne pouke za nas u kompaniji STADA, ali na njih gledam i iz šire perspektive, imajući u vidu i prednosti i izazove, uvek polazeći od naše misije: 'Brinemo o zdravlju ljudi kao partner od poverenja', jer mi pratimo potrebe pacijenata, pružamo im podršku i znamo kako da doprinesemo boljem zdravlju za sve", rekao je Goldšmit.
Kako je rekao diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija pokreće taj razvoj znatno bržim tempom.
"Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama", rekao je on.
Hibridna budućnost zdravstvenih sistema
Nalazi Zdravstvenog izveštaja STADA grupe za 2026. opisuju zdravstvenu realnost u kojoj osnaženi pacijenti, digitalni alati i ljudska ekspertiza više nisu odvojeni svetovi.
Goldšmit je rekao da među mnogim jasnim nalazima ovog izveštaja je da ova promena nije privremeno rešenje za preopterećeni sistem, već ona sama postaje model.
"Čak i među onima koji su najotvoreniji za veštačku inteligenciju, postoji želja za podrškom, a ne za zamenom. Apoteke su jedna od najpristupačnijih, najpouzdanijih tačaka kontakta koje većina Evropljana ima sa svojim zdravstvenim sistemom. Pitanje nije da li će se promeniti, već kako će se razviti u centre koji kombinuju ljudsku ekspertizu sa brzinom i dometom digitalnih alata", poručio je Goldšmit.
Direktorka korporativnih poslova i komunikacija u Hemofarmu Sanda Savić izjavila je da se ovo istraživanje sprovodi tradicionalno već 12 godina, kao i da je fokus ovogodišnjeg istraživanja hibridna budućnost zdravstvenih sistema.
"Fokus smo stavili na navike stanovništva i njihovu edukaciju kada je u pitanju korišćenje veštačke inteligencije i kako se to prepliće sa zdravstvenim sistemima koji su svuda u Evropi pod sve većim pritiskom. Građani polako sve više preuzimaju u ruke upravljanje sopstvenim zdravljem i tu je veštačka inteligencija kao jedan od najvažnijih faktora u svemu tome", rekla je Savić.
Ona je nakon predstavljanja STADA zdravstvenog izveštaja za 2026. godinu medijima rekla da je interesantno videti da građani Srbije prednjače u korišćenju AI kada je u pitanju njihovo zdravlje.
"Dakle sve više se konsultuju sa AI, ranije je to bio doktor Gugl, sada je to doktor veštačka inteligencija. Međutim, onaj ljudski faktor, ona uloga i snaga lekara i svih radnika u zdravstvenom sistemu se ne umanjuje, ona se samo menja", zaključila je Savić.
Zdravstveni izveštaj STADA grupe je nezavisna reprezentativna onlajn studija koju je za STADA grupu sproveo Human8 tokom februara i marta 2026, na uzorku od skoro 20.000 ispitanika iz Austrije, Belgije, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Mađarske, Irske, Italije, Kazahstana, Litvanije, Poljske, Portugala, Rumunije, Srbije, Slovačke, Španije, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i Uzbekistana.
Ovaj izveštaj u 2026. godini ispitivao je kako se AI i sve više osnaženi pojedinci ponašaju i donose zdravstvene odluke u vremenima velikih kriza i pod rastućim pritiskom na zdravstvene sisteme, istražuje i šta ljudi očekuju od zdravstvenih radnika (HCP) kao smernice, uveravanja i pristupne tačke u hibridnijem zdravstvenom okruženju.
