Prvi Globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom (AI) svečano je otvoren danas u Ženevi, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je bilo potrebno čak 15 godina da internet dostigne milijardu korisnika, dok je AI to postigla za samo dve godine i istakao da je i to pokazatelj koliko AI sada menja i oblikuje svet.
"Pitanje je da li ćemo tu transformaciju zajedno oblikovati ili ćemo dozvoliti da ona oblikuje nas", poručio je Gutereš na otvaranju skupa o AI u Ženevi, na kome Srbiju predstavlja direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.
Kako je rekao Gutereš, sada to pitanje dobija odgovor upravo ovde, na Globalnom dijalogu o upravljanju veštačkom inteligencijom i po prvi put svaka država ima mesto za stolom. On napominje da sve više ljudi veruje mašinama i nada se najboljem.
Kada je razvoj AI u pitanju, kako kaže Gutereš, postoji nekoliko upozorenja, a prvo se odnosi na brzinu razvoja.
"Ovi sistemi više nisu samo alati koji čekaju ljudska uputstva - oni pišu programski kod, deluju na internetu i donose odluke uz sve manji ljudski nadzor", dodao je on.
Naglasio je da su institucije stvorene da upravljaju "mašinama koje izvršavaju naredbe", a nisu spremne za mašine koje same donose odluke. "Neke granice, kada se jednom pređu, više ne mogu da se vrate."
Osnivanje Globalnog fonda za AI
Drugo upozorenje, dodaje, odnosi se na moć. "Računarska snaga, podaci i stručni kadrovi koji stoje iza najnaprednijih sistema koncentrisani su u rukama malog broja kompanija i malog broja država."
Naveo je da svet ne sme da dozvoli da se digitalni jaz pretvori u jaz u oblasti veštačke inteligencije, i upozorio da bi to moglo da produbi razvojne, bezbednosne i probleme suvereniteta država.
On je rekao da su prošle godine privatna ulaganja u infrastrukturu za razvoj AI dostigla gotovo pola milijarde dolara, dok su javna ulaganja u kapacitete zemalja u razvoju neuporedivo manja.
Najavio je i da će uskoro Generalnoj skupštini UN predstaviti preporuke za osnivanje Globalnog fonda za veštačku inteligenciju, čiji je cilj razvoj stručnih znanja, podataka i dostupnih računarskih kapaciteta širom sveta.
Gutereš je podsetio da je pre dve sedmice pokrenuo Inicijativu za ekološku transparentnost u oblasti veštačke inteligencije, kojom se od velikih AI kompanija traži da javno objavljuju podatke o emisiji ugljenika, potrošnji vode i korišćenju zemljišta, kao i da do 2030. godine sve data centre napajaju iz obnovljivih izvora energije.
On je upozorio da se veštačka inteligencija već koristi i u vojne svrhe, izrazivši posebnu zabrinutost zbog razvoja smrtonosnih autonomnih sistema naoružanja.
Pozvao je vlade da hitno deluju, AI kompanije da prihvate odgovornost srazmernu svojoj moći, a naučnu zajednicu da nastavi da pruža dokaze i stručna saznanja.
"Naš zadatak je da pomognemo u izgradnji budućnosti veštačke inteligencije koju stvaraju ljudi, sa ljudima i za celo čovečanstvo", zaključio je Gutereš.
Pakt za budućnost
Učešće na forumu potvrdio je veliki broj zvaničnika i stručnjaka za veštačku inteligenciju, među kojima je i premijer Luksemburga Lik Friden.
Globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom počeo je danas u Ženevi i trajaće do 10. jula i prva je svetska međuvladina platforma posvećena upravljanju veštačkom inteligencijom koju je osnovala Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Dijalog je jedan od ključnih mehanizama implementacije uspostavljenih u okviru Pakta za budućnost i Globalnog digitalnog sporazuma, koje su države članice usvojile u septembru 2024. godine.
Dijalog predstavlja inkluzivan multilateralni forum gde vlade, međunarodne organizacije, akademska zajednica, civilno društvo i privatni sektor mogu da razmenjuju iskustva, razgovaraju o pristupima upravljanju i jačaju međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
