Humanoidni roboti više nisu futuristički koncept, već tehnologija koja se ubrzano približava masovnoj primeni u industriji. Upravo je to bila jedna od glavnih poruka Aleksa Jea, generalnog direktora kompanije AGIBOT, koji je na Horizons Forumu u Beogradu predstavio viziju razvoja robotike u narednim godinama, ali i planove kineske kompanije da upravo u Srbiji pokrene prvu proizvodnju humanoidnih robota u Evropi.
Na početku svog obraćanja Je nije bio sam na sceni. Društvo mu je pravio humanoidni robot kompanije AGIBOT, koji se publici predstavio sopstvenim glasom, simbolično najavljujući budućnost u kojoj će roboti postati deo svakodnevnog života i rada.
Na pitanje koliko smo daleko od trenutka kada će robot moći samostalno da se snađe u potpuno nepoznatom prostoru, Je odgovara da razvoj ide mnogo brže nego što se donedavno očekivalo.
"Danas je robot došao sa mnom na scenu. Za nekoliko godina biće sa svima nama i komuniciraće sa ljudima“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ubrzanje tehnološkog razvoja poslednjih decenija menja način na koji se posmatra veštačka inteligencija. Dok su prethodne tehnološke revolucije transformisale industriju, računare i internet, nova faza razvoja zasniva se na tome da veštačka inteligencija izađe iz digitalnog sveta.
„Veštačka inteligencija postala je suštinski motor ekonomskog rasta. Prelazimo iz faze u kojoj AI samo uči ka fazi u kojoj želimo da pređe u fizičku realnost i komunicira sa ljudima. Humanoidni roboti predstavljaju upravo to otelotvorenje veštačke inteligencije“, objasnio je Je.
Tri koraka razvoja humanoidnih robota
Generalni direktor AGIBOT-a smatra da razvoj humanoidnih robota prolazi kroz tri ključne faze.
Prva je već u velikoj meri ostvarena – roboti danas mogu da hodaju, održavaju ravnotežu i kreću se gotovo kao ljudi.
Drugi korak predstavlja razvoj njihove inteligencije. Današnji sistemi uspešno razumeju ljudske naredbe, ali još ne mogu pouzdano da prepoznaju emocije i raspoloženje sagovornika.
„Danas roboti razumeju komande, ali još ne razumeju da li je čovek ljut, srećan ili zabrinut. To je sledeći veliki razvojni korak“, rekao je Je.
Treća i najambicioznija faza jeste potpuno uključivanje humanoidnih robota u proizvodne procese.
Prema procenama AGIBOT-a, upravo bi do 2030. godine humanoidni roboti mogli da postanu uobičajen deo fabričkih pogona.
„Naš cilj je da roboti rade na proizvodnim linijama rame uz rame sa ljudima. Danas to možda zvuči neverovatno, ali verujem da je potpuno moguće“, poručio je.
Kako je objasnio, kompanija već razvija demonstracione verzije takvih sistema, dok paralelno radi na njihovoj masovnoj proizvodnji.
Srbija kao evropski centar proizvodnje
Jedna od najvažnijih poruka njegovog obraćanja odnosila se na Srbiju.
AGIBOT planira da upravo ovde organizuje prvu proizvodnju humanoidnih robota u Evropi, što bi Srbiju moglo da pozicionira među prve evropske zemlje koje će razvijati ovu novu industriju.
Je kaže da kompanija već postiže dogovore koji vode ka masovnoj proizvodnji robota i da evropsko tržište vidi kao jedan od ključnih pravaca širenja.
„Radujemo se proizvodnji robota u Evropi“, rekao je, podsećajući da AGIBOT već razvija saradnju u Italiji, dok bi Srbija mogla da ima ključnu ulogu u budućem lancu proizvodnje jer će se tu praviti prvi ovakvi roboti na tlu Evrope.
Iako su mehaničke sposobnosti robota poslednjih godina značajno napredovale, Je smatra da će najveći izazov biti razvoj univerzalnih AI modela koji će robotima omogućiti da obavljaju različite zadatke u različitim okruženjima.
„Najveći izazov su modeli za opšte namene. Proučavamo sva dostupna istraživanja i gradimo sopstvene modele i modalitete primene naših robota“, rekao je.
Takvi sistemi trebalo bi da omoguće da jedan robot obavlja različite poslove bez potrebe da bude posebno programiran za svaku pojedinačnu situaciju.
Za Aleksa Jea razvoj humanoidne robotike nije samo tehnološko pitanje, već i velika ekonomska prilika. Smatra da će nova industrija otvoriti prostor za razvoj čitavog ekosistema – od proizvodnje i softvera do istraživanja i razvoja, ali i stvoriti nove mogućnosti za mlade inženjere i stručnjake koji tek ulaze na tržište rada.
Ako se njegova predviđanja ostvare, narednih nekoliko godina moglo bi da označi početak nove faze industrijske automatizacije u kojoj roboti više neće biti zatvoreni u laboratorijama ili demonstracionim centrima, već će postati svakodnevni saradnici ljudi u fabrikama, logistici i drugim proizvodnim delatnostima.
