Portugalski geopolitički analitičar, autor i bivši državni sekretar Portugala za evropske poslove Bruno Maćeš (Bruno Maçães) ocenio je na Horizons forumu u Beogradu da veštačka inteligencija više nije samo tehnološka inovacija, već pitanje nacionalne bezbednosti, geopolitičke moći i budućeg svetskog poretka.
Maćeš, jedan od najpoznatijih evropskih autora koji se bavi odnosom tehnologije i geopolitike, smatra da će države koje budu razvile najbolje AI modele steći stratešku prednost ne samo u ekonomiji, već i u bezbednosti i međunarodnim odnosima. Tu tezu razrađuje i u svojoj najnovijoj knjizi "Graditelji sveta: Tehnologija i nova geopolitika" ("World Builders: Technology and the New Geopolitics"), u kojoj tvrdi da se savremena geopolitika više ne vodi samo oko teritorije, već oko stvaranja novih tehnoloških sistema u kojima će živeti i poslovati čitav svet.
Njegove ocene imaju posebnu težinu jer, pored akademske karijere na Harvardu i iskustva rada u Južnoj Koreji, Kini i Nemačkoj, iza sebe ima i iskustvo državnog sekretara za evropske poslove Portugala u vreme evrokrize, kada je učestvovao u oblikovanju evropske politike tokom jednog od najtežih perioda za Evropsku uniju.
Govoreći na Horizons forumu koiji se održava u Beogradu, Maćeš je upozorio da je veštačka inteligencija već postala važan element savremenih međunarodnih sukoba.
"Veštačka inteligencija danas je pitanje rata. To se videlo u više međunarodnih kriza, od Latinske Amerike do Bliskog istoka, kao i kroz rastuće sajber pretnje."
Prema njegovim rečima, tehnološko rivalstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kine u velikoj meri određuje razvoj AI-ja.
"Kina strahuje da će, ukoliko Amerika stekne odlučujuću tehnološku prednost, biti moguće izvesti ogromne sajber napade koji bi mogli da blokiraju mnoge aspekte svakodnevnog života."
Istovremeno upozorava da se u javnosti mnogo više govori o mogućnostima nego o posledicama koje ova tehnologija može imati na društvo.
"Nisam posebno impresioniran današnjom veštačkom inteligencijom. Ključno pitanje nije šta AI može da uradi, već kako ćemo je mi ljudi razumeti i koristiti."
Posebno ga zabrinjava činjenica da veliki jezički modeli sve uspešnije oponašaju ljudski način razmišljanja.
"Ako razvijamo modele koji razmišljaju kao ljudi, moramo da se zapitamo šta to znači za nas kao vrstu. O duhovnom i društvenom uticaju veštačke inteligencije govori se mnogo manje nego što bi trebalo."
Maćeš smatra da je jedna od prvobitnih ideja tehnološkog razvoja bila da ljudima omogući više vremena za kreativnost, ali nije siguran da će se to zaista dogoditi.
"Uvek smo govorili da tehnologija treba da oslobodi ljude fizičkog rada kako bi imali više prostora za kreativnost. Danas nisam siguran da će ishod biti baš takav."
Skeptičan je i prema procenama da će AI uskoro zameniti čitave profesije. "Video sam tvrdnje da će veštačka inteligencija praktično ukinuti sudske sporove. Ne verujem u to. AI ne može da zauzme nečiju stranu niti da donese presudu".
Dodao je da nije protivnik razvoja ove tehnologije, ali smatra da društvo mora mnogo ozbiljnije da razmišlja o njenim ograničenjima.
"Ne verujem da će hiper-racionalni način posmatranja sveta dati sve odgovore. To moramo shvatiti veoma ozbiljno."
Na pitanje šta ga kod razvoja AI-ja najviše raduje, odgovorio je uz osmeh da jedva čeka široku primenu autonomnih automobila, jer ne voli da vozi.
S druge strane, najveću bojazan izaziva mu mogućnost da tehnologija potisne ljudsku kreativnost. "Najviše me brine mogućnost da veštačka inteligencija jednog dana eliminiše pisanje knjiga."
Maćeš već godinama upozorava da će se buduća konkurencija među državama voditi oko kontrole tehnologije, podataka, infrastrukture i standarda, a ne samo oko teritorije ili prirodnih resursa. Njegova poruka iz Beograda bila je da veštačku inteligenciju ne treba posmatrati isključivo kao alat za povećanje produktivnosti, već kao tehnologiju koja će promeniti način na koji države, kompanije i društva funkcionišu u decenijama koje dolaze.
