Novo povećanje geopolitičkih napetosti nije pomoglo cenama plemenitih metala.
Srebro je posebno oštro palo (za više od četiri odsto), dok je zlato skliznulo ispod 4.700 dolara po unci od 31,1 grama, ostavljajući ga za 16 odsto niže vrednosti od svog januarskog rekorda.
Sve upućuje na to da iza toga stoje uglavnom inflaciona očekivanja i posledični pritisak na više kamatne stope. Naravno, ne zaboravimo da se cena zlata u poslednjih 10 godina gotovo učetvorostručila, sa prosečnim godišnjim rastom od nešto manje od 15 odsto, što je već mnogo za akcije, pa ne čudi ostvarivanje profita.
Zlato igra sve važniju ulogu u rezervama centralnih banaka širom sveta, jer već ima 24 odsto udela. Nedavno je čak nadmašilo udeo američkih obveznica. U poslednjem tromesečju 2015. odnos je bio potpuno drugačiji, jer su obveznice činile trećinu rezervi centralnih banaka, dok je zlato bilo na samo devet odsto.
