Budžetski deficit evrozone je prošle godine pao na 2,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa tri odsto zabeleženih u 2024, dok je na nivou Evropske unije ostao nepromenjen na 3,1 odsto, pokazuju danas objavljeni podaci Evrostata.
Javni dug, međutim, nadalje raste, a u evrozoni je povećan sa 87 odsto na 87,8 odsto BDP-a, dok je u Evropskoj uniji porastao sa 80,7 odsto na 81,7 odsto.
Većina država članica Evropske unije i dalje beleži budžetski manjak, sa izuzetkom Kipra, Danske, Irske, Grčke i Portugalije koji su prijavili suficite.
Najveći budžetski deficit u 2025. imale su Rumunija 7,9 odsto BDP-a, Poljska 7,3 odsto, Belgija 5,2 odsto i Francuska 5,1 odsto, dok je ukupno 11 država prijavilo deficit od najmanje tri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Najniži odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda zabeležen je u Estoniji 24,1 odsto BDP-a, Luksemburgu 26,5 odsto, Danskoj 27,9 odsto, Bugarskoj 29,9 odsto, Irskoj 32,9 odsto, Švedskoj 35,1 odsto i Litvaniji 39,5 odsto.
Dvanaest država članica Evropske unije je prijavilo da je njihov javni dug premašio 60 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2025.
Na čelu ove liste visoko zaduženih zemalja je Grčka, gde javni dug iznosi 146,1 odsto BDP-a, sledi Italija 137,1 odsto, Francuska 115,6 odsto, Belgija 107,9 odsto i Španija 100,7 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.
