Projekat naftovoda Basra-Džejhan mogao bi da postane strateško rešenje za energetsku bezbednost regiona usred rizika u Ormuskom moreuzu. a Istanbul bi mogao da preuzme ulogu „Novog Dubaija“, smatraju neki poznavaoci geopolitičklih prilika.
"Novi gasovod bi mogao da postane 'zlatna prilika' i za Tursku i za globalno energetsko tržište", ocenjuje turski list Hurijet, na osnovu izjave direktora Međunarodne agencije za energetiku, Fatiha Birola, o naftovodu Basra-Džejhan.
Projekat naftovoda Basra-Džejhan predviđa transport nafte iz južnih iračkih naftnih polja (region Basra ) kroz zemlju do turske luke Džejhan na Sredozemnom moru. Smatra se alternativom rutama kroz Ormuski moreuz, koje su podložne geopolitičkim rizicima.
Direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol rekao je za Hurijet na marginama foruma u Antaliji, da nestabilnost u Ormuskom moreuzu primorava na potragu za alternativnim pravcima snabdevanja naftom.
Prema njegovim rečima, projekat transporta nafte iz Iraka preko Turske može istovremeno da reši nekoliko problema: obezbeđivanje stabilnog izvoza za Bagdad, jačanje uloge Ankare kao energetskog čvorišta i povećanje energetske bezbednosti Evrope.
Ekspert naglašava da bi realizacija tog projekta zahtevala političku koordinaciju između Turske i Iraka, kao i privlačenje međunarodnog finansiranja, uključujući i finansiranje iz evropskih zemalja zainteresovanih za diverzifikaciju snabdevanja.
„"Otvaranje Ormuskog moreuza bila je dobrodošla vest. Međutim, pošto je zatvoren jednom za svagda, a pretnja njegovog zatvaranja sada će visiti nad svim akterima poput Damoklovog mača, napori za diverzifikaciju i pronalaženje alternativnih ruta, alternativnih tehnologija i alternativnih goriva nastaviće se istim tempom“, istakao je Birol.
Istanbul kao alternativa Dubaiju
Ali, Turska ne bi dobila na značaju samo kao energetsko čvorište, već i finansijsko.
„Kada se rat završi, Bliski istok neće biti više isti Bliski istok i, u potrazi za alternativom, Turska će imati dve dobre prilike, jedna je vezana za finansije, a druga za naftu“, smatra Birol.
U ekonomiji, političkom poretku i bezbednosti Bliskog istoka, doći će do ozbiljnih poremećaja, opravdanih ili ne, ljudi će početi da traže alternative, rekao je Birol za Hurijet.
On je podsetio da je Dubai bio finansijski centar u razvoju, atraktivan, ali da je sada pretrpeo veliki udar.
„Verujem da Istanbul ima potencijal da bude alternativa Dubaiju. Ali da bi se to postiglo, potrebno je pripremiti neophodnu infrastrukturu. Razgovarao sam sa mnogim velikim kompanijama koje su počele da se pitaju da li će Dubai i dalje biti bezbedan kao što je nekada bio i traže alternative. Ako preduzmemo određene mere u Turskoj, možemo biti značajna alternativa. Drugim rečima, ako učinimo Istanbul atraktivnijim i stavimo ga u prvi plan kao finansijski centar primenom smanjenja poreza, izuzeća itd, možemo da uspemo. Posebno ako možemo da pojednostavimo naš donekle komplikovan poreski sistem, a s obzirom na to da imamo makroekonomsku stabilnost, mislim da se Istanbul može izdvojiti kao finansijski centar u mnogim oblastima", naveo je Birol.
Prema njegovim rečima, Istanbul bi mogao da bude dobra alternativa u oblasti osiguranja, berze zlata i bankarstva.
UAE traže finansijsku podršku SAD
Da pomeranje interesovanja sa juga Persijskog zaliva više ka Sredozemlju ima smisla, kao i da su zemlje u Zalivu u problemu pokazuje i zahtev Ujedinjenih Arapskih Emirata za finansijskom pomoći SAD.
UAE su započeli su razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o mogućoj finansijskoj podršci, odnosno obezbeđivanju finansijskog "oslonca" u slučaju da rat sa Iranom izazove dublju ekonomsku krizu, piše danas Volstrid džurnal (WSJ) pozivajući se na američke zvaničnike.
Guverner Centralne banke Emirata Halid Mohamed Balama izneo je ideju o uspostavljanju valutnog svop aranžmana tokom sastanaka prošle sedmice u Vašingtonu sa ministrom finansija SAD Skotom Besentom, kao i predstavnicima američkog Ministarstva finansija i Federalnih rezervi.
Emiratski zvaničnici istakli su da su do sada izbegli najteže ekonomske posledice sukoba, ali da bi im mogla biti potrebna finansijska podrška ukoliko se kriza produbi.
Razgovori, kako navodi WSJ, ukazuju na zabrinutost Emirata da bi rat mogao ozbiljno da ugrozi njihovu ekonomiju i status globalnog finansijskog centra, smanji devizne rezerve i odvrati investitore koji su tu zemlju do sada smatrali stabilnim i sigurnim tržištem.
Sukob je već oštetio naftnu i gasnu infrastrukturu Emirata, kao i njihovu mogućnost izvoza nafte tankerima kroz Ormuski moreuz, čime je ugrožen ključni izvor prihoda u dolarima.
Iako Emirati još nisu podneli formalni zahtev za svop aranžman, koji bi omogućiio jeftin pristup dolarima radi stabilizacije valute ili jačanja deviznih rezervi, predlog je u razgovorima sa američkom stranom predstavljen kao preventivna mera.
Istovremeno, pojedini zvaničnici navode da su predstavnici UAE ukazali da je odluka predsednika SAD Donalda Trampa o napadu na Iran uvukla njihovu zemlju u konflikt čije posledice još nisu sagledane.
Kako su naveli, u slučaju nedostatka dolara, Emirati bi mogli da budu primorani da u naftnim transakcijama koriste kineski juan ili druge valute, što bi, ocenjuje njujorški list, moglo da ima šire posledice po globalni finansijski sistem u kojem dolar ima dominantnu ulogu
