Paraćinska staklara, u vlasništvu švajcarsko-slovenačke kompanije Vaider Group, otvorila je novi pogon i krenula na put da bude „vodeći proizvođač stakla na Balkanu“.
Svečanom otvaranju novog pogona prisustvovali su predsednik Republike Aleksandar Vučić, vlasnik srpske skatlare i slovenačke Steklarne Hrastnik Igor Lah, generalni direktor Vaider Grupe Kristijan Frob, članovi vlade Srbije i ambasadori Švajcarske i Slovenijei.
Međunarodna grupacija Vaider, čija je matična kompanija Vaider Group AG registrovana Lucernu u Švajcarskoj, preuzela je Srpsku fabriku stakla u Paraćinu krajem 2022. godine (preko 2022. godine slovenačke Staklare Hrastnik i investicionog fonda Global Glass) iz stečaja, nakon nekoliko problematični privatizacija (bugarski biznismen Cvetan Vasilev je, preko firmi Glass Industry i Rubin, dva puta kupovao paraćinsku staklaru, između ostalog i od Srbijagasa, i tri puta je doveo do stečaja).
Nova fabrika počela je sa radom 2024. a danas posluje sa oko 250 zaposlenih i ima industrijsku proizvodnju sa fokusom na ambalažu za hranu i piće.
SFS Paraćin, kako je navedeno na sajtu, ima za cilj da bude vodeći proizvođač stakla na Balkanu. Grupacija Vaider ima ambiciozne planove rasta za evropsko tržište stakla i planira da u narednim godinama uloži više od 100 miliona evra u modernizaciju i proširenje svog poslovanja.
SFS je pokrenuo novu peć u 2024. godini, kapaciteta 270 tona staklene ambalaže dnevno, za koju je investicija bila vredna oko 50 miliona evra. U novembru 2025. objavljeno je da ulaze u novu fazu razvoja, kao i da izvoze kupcima u čak 20 zemalja u regionu i Evropi.
Fabrika u Paraćinu je svečano otvorena još davne 1908. godine, kao pogon beogradskog trgovca staklom Milije Popovića. Tri godine nakon osnivanja Beogradska zadruga je postala većinski akcionar Srpske fabrike stakla, a 1928. je preuzimaju braća Abel, vlasnici svih staklara na teritoriji Kraljevine SHS/Jugoslavije.
Posle Drugog svetskog rata fabrika je konfiskovana i postala je državo preduzeće. Srpska fabrika stakla bila je u Jugoslaviji najveća po broju zaposlenih (i do 4.600) i po proizvodnji, koja je činila skoro 50% ukupne jugoslovenske proizvodnje.
