Fijat Krajsler Automobili Srbija (FCA), Stelantisova fabrika u Kragujevcu u kojoj se proizvodi više verzija "fijat grande pande" i "sitroena C3", blizu je da angažuje maksimalne proizvodne kapacitete sa uvođenjem modela na benzin.
Pokretanje serijske proizvodnje u Stellantisovoj fabrici automobila u Kragujevcu dalo je značajan doprinos srpskoj privredi, i to u uslovima krize u evropskoj industriji. Na leto bi ovaj ogranak trebalo da bude ojačan zapošljavanjem novih radnika i uvođenjem novih smena u pogonu, javlja Bloomberg Adrija.
Kako navodi predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija (koji okuplja radnike te kragujevačke fabrike) Ivan Ristić, proizvodnja se uvećava i potražnja odražava potrebu za većim brojem automobila.
„Dnevna proizvodnja varira, ali mogu reći da smo blizu maksimuma proizvodnje“, kazao je Ristić ne otkrivajući tačne iznose.
Prema njegovim rečima, najviše se proizvodi benzinski model "pande" sa motorom od 1,2 litra i manuelnim menjačem, koji je u proizvodnju uveden nakon velike uzdanice – električnog modela.
„Taj model je bio najjeftiniji u lepezi naših proizvoda i bio je nedavno na sajmu u Beogradu. Posle njega, najviše se pravi hibridna verzija 'pande', zatim 'sitroen C3' i na kraju potpuno električni model 'pande'. To sad, naravno, nije uvek isto - nekad više ima električnih u proizvodnji, nekad manje, nekad više hibridnih modela - sve zavisi od potražnje“, objašnjava Ristić.
Trenutno se, kaže sagovornik BBA, operativno radi u tri smene, a zbog povećanog obima proizvodnje trebalo bi da se početkom juna uvede i vikend-smena.
„To će biti smena u kojoj će ljudi da rade po 12 sati, samo vikendom. Oni neće imati pun broj radnih sati i imaće manju platu od drugih zaposlenih u Fijatu, koji rade u tri smene. Orijentaciono, bilo bi potrebno 700-800 radnika za te vikend smene, a sigurno da će biti onih koji su već zaposleni, dakle rade u ove tri smene, a preći će na rad vikendom. Mi smo generalno protiv zapošljavanja za takav vid rada, sindikat se u načelu uvek zalaže za potpuno radno vreme, za petodnevnu radnu nedelju i dva dana odmora“, priča Ristić.
Proizvodnja maksimalna a plate…
Kod najvećeg izvoznika u zemlji, skoro maksimum proizvodnje se ne odražava adekvatno i na zarade radnika, samtraju u sindikatu.
„Kolektivni ugovor nam ističe krajem decembra, imamo mogućnost da pregovaramo o platama na kraju godine, ali samo o povećanju koje je u skladu sa kretanjem inflacije ili eventualno u skladu s povećanjem minimalne zarade, a da to ne bude linearno po platnim razredima. Toliko smo rada i truda uložili u proizvodnju, svaka subota nam je radna, svaki radnik ima 32 radna sata prekovremenog rada u toku meseca. Pritom je država, koja je manjinski vlasnik, potpuno nezainteresovana, smatram da bi položaj radnika bio bolji ako bi se imala podrška države", požalio se Ristić.
Stelantis nije zvanično saopštavao koliko je ovih meseci izlazilo vozila iz srpskog ogranka. Ranije se govorilo da je za prošlu godinu plan bio 50.000 proizvedenih vozila, sa tendencijom da u 2026. to bude 100.000, mada je bilo i najava da će već u 2025. biti proizvedeno 100.000 vozila.
Takođe je bilo reči da je kapacitet proizvodne lokacije 150.000 vozila godišnje, a prema nezvaničnim podacima do kojih je došla BBA, u fabrici se može proizvoditi oko 200 vozila po jednoj smeni.
Stelantis se nedavno suočio sa rekordnim padom akcija, nakon što su troškovi kompanije znatno premašili prognoze analitičara, dok su preliminarni rezultati za drugu polovinu prošle godine razočarali.
Kako je Ristić ranije već rekao, to se direktno odrazilo na zaposlene u Srbiji, koji su ostali bez aprilskog bonusa.
Automobilski gigant, naime, zabeležio je više od 22 milijarde evra gubitaka, uglavnom povezanih sa promenom kursa u strategiji za električna vozila. Akcije su po objavi finansijskog izveštaja pale za 27 odsto, brišući skoro šest milijardi evra vrednosti kompanije.
Tržište sve tesnije
Proizvođači automobila bore se sa sporom potražnjom za električnim vozilima jer administracija Donalda Trumpa ukida podsticaje, Evropska unija ublažava planirane obaveze prodaje, a kineski brendovi osvajaju tržišni udeo u velikom delu sveta. Neki se sada vraćaju motorima sa unutrašnjim sagorevanjem kako bi povratili teren, što zahteva skupe programe restrukturiranja. Filosa, koji je preuzeo upravljanje u junu, pokušava da reformiše kompaniju dok ublažava rastuće troškove američkih carina.
Kompanija nije jedina koja beleži troškove prilagođavanja sporijoj potražnji za EV vozilima. Ford je u decembru najavio troškove od 19,5 milijardi dolara zbog reorganizacije poslovanja električnih vozila. Otpisivanja kod rivala General Motors porasla su na 7,6 milijardi dolara, dok je Porsche AG četiri puta smanjivao projekcije prošle godine dok je umanjivao ambicije u EV sektoru.
