Britanski Revolut ima više od 70 miliona korisnika u svetu a njegov zemljak Monzo više od 15 miliona korisnika, i ubrzano šire potpuno digitalno bankarstvo. Srbija zasad ne hvata taj talas i ni jedna neobanka ili challenger banka nije zatražila dozvolu za rad, , kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS) za Bloomberg Adriju (BBA).
Revolut i Monzo smatraju se „čelendžer bankama“, a sam naziv ove kategorije potiče od reči „izazov“ (engl. challenge), jer su nastale s idejom da izazovu tradicionalne banke, odnosno da preuzmu deo njihovih klijenata nudeći jednostavnije, brže i često jeftinije usluge. Otuda i rast popularnosti.
Naziv se prvi put odomaćio u Velikoj Britaniji posle finansijske krize 2008, kada su regulatori podsticali veću konkurenciju u bankarskom sektoru. Monzo je u startu bio čelendžer banka, dok je Revolut počeo kao fintek platforma.
Iako nijedna čelendžer banka nije prisutna na srpskom tržištu, to ne znači da građani Srbije ne mogu da koriste njihove usluge. Na pitanje Bloomberg Adrije da li centralna banka ima podatke o tome koliko građana Srbije koristi usluge ovih novih banaka, u NBS odgovaraju da raspolažu samo podacima o računima koje rezidenti imaju u inostranstvu, ali ne vode evidenciju o tome da li je reč o tradicionalnim ili digitalnim bankama.
Međutim, bitno je istaći da za čelendžer banke važe ista pravila kao i za druge strane banke. To znači da se računi u inostranstvu regularno mogu koristiti, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i drugim aktuelnim propisima.
Digitalno bankarstvo u Srbiji napreduje
Iako zakon još ne omogućava poslovanje potpuno digitalnih banaka, Srbija poslednjih godina ubrzano razvija digitalne usluge tradicionalnih banaka.
"Na domaćem tržištu izdvaja se Yettel banka, koja stremi ka potpunoj digitalizaciji, što je trenutno čini najpribližnijom potpuno digitalnim bankama poput Revoluta ili Monza", navode u NBS.
Štaviše, neki elementi njihovog modela već postoje kod nas. Na primer, u situacijama kada banke poveravaju određene aktivnosti trećim licima, pružanje tih usluga može imati karakteristike neo/digitalnih banaka. Istovremeno, izmenama Zakona o platnim uslugama iz 2024. godine uvedeni su otvoreno bankarstvo (engl. open banking), kao i dve nove vrste pružalaca platnih usluga - pružaoci usluge informacija o računu i pružaoci usluge iniciranja plaćanja.
Otvoreno bankarstvo omogućava korisnicima da, uz svoju saglasnost, podatke o računima dele sa drugim licenciranim pružaocima finansijskih usluga. To otvara prostor za razvoj novih aplikacija koje mogu da objedine račune iz više banaka, pojednostave plaćanja ili ponude personalizovane finansijske usluge.
Istovremeno, razlika između tradicionalnih i digitalnih banaka poslednjih godina postaje sve manja. Većina banaka u Srbiji danas omogućava otvaranje računa na daljinu, mobilna i instant plaćanja, digitalno podnošenje zahteva za kredite i elektronsko potpisivanje dokumentacije.
To znači da dolazak Revoluta ili Monza ne bi toliko promenio tržište osnovnih bankarskih usluga, koliko bi pojačao konkurenciju u međunarodnim plaćanjima, deviznim računima, investicionim proizvodima, visini naknada i kvalitetu digitalnog korisničkog iskustva. Osim toga, građani i privreda dobili bi širi izbor usluga i pružalaca usluga, što bi dodatno oplemenilo ponudu na domaćem tržištu.
Britanska neobanka Zopa, koju podržava SoftBank, razmatra preuzimanje lokalne banke ili fintek kompanije (nazivi nisu javno objavljeni) u Nemačkoj ili Skandinaviji, kako bi ušla na tržište severne Evrope.
Da li su korisnici jednako zaštićeni
Jedna od najčešćih dilema jeste da li korisnici digitalnih banaka imaju isti nivo zaštite kao klijenti tradicionalnih banaka.
Prema odgovorima NBS, presudno nije da li banka posluje putem aplikacije ili poslovnice, već da li poseduje punu bankarsku licencu.
Kod challenger banaka, korisnici imaju ista prava kao i kod tradicionalnih, dok je kod neobanki situacija složenija jer u pružanju usluge učestvuju i digitalna platforma i partnerska banka.
„Najveći rizik za korisnike neobanaka leži upravo u tome što je proces rešavanja problema potencijalno višeslojan, što može biti presudno u kontekstu zloupotreba, gde su ključni efikasnost i brzina“, upozoravaju u NBS.
I dok ubrzana digitalizacija povećava rizik od sajber prevara, fišinga i drugih oblika društvenog inženjeringa, u centralnoj banci naglašavaju da se sa tim izazovima suočavaju i tradicionalne banke koje razvijaju digitalne kanale.
„Važno je da građani imaju izbor i da finansijske usluge ostanu dostupne svima, uz visok nivo bezbednosti. U te svrhe, pripremaju se dodatne izmene propisa koje će unaprediti zaštitu korisnika prilikom ugovaranja finansijskih usluga na daljinu“, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.
Dva digitalna modela, različit regulatorni status
Pojmovi neobanka i čelendžer banka često se u javnosti poistovećuju, iako označavaju različite modele poslovanja. Kako objašnjavaju u NBS, to nisu pravno-tehnički termini, već nazivi koji su se ustalili zarad razlikovanja novih modela digitalnog bankarstva od tradicionalnih banaka koje razvijaju digitalne kanale.
Neobanke su uglavnom digitalne platforme koje, u saradnji sa licenciranim bankama, korisnicima nude pojedine finansijske usluge, poput otvaranja računa, izdavanja platnih kartica, plaćanja ili podnošenja zahteva za kredit. Najčešće same nemaju bankarsku licencu.
Čelendžer banke, s druge strane, imaju punu bankarsku licencu, podležu istoj regulativi kao i tradicionalne banke i mogu da pružaju gotovo sve bankarske usluge. Njihova glavna specifičnost nije u tome šta nude, već kako posluju - gotovo svi procesi odvijaju se digitalno.
„Glavna razlika u odnosu na tradicionalne banke jeste daleko veća pažnja usmerena na digitalizaciju i korisničko iskustvo“, potvrđuju u NBS.
Takav model poslovanja omogućio je čelendežr bankama da privuku desetine miliona korisnika širom Evrope. Njihova konkurentska prednost nisu samo digitalni kanali, već i niže naknade, jednostavnije međunarodne transakcije, računi u više valuta, kao i dodatne usluge poput investiranja ili upravljanja ličnim finansijama kroz mobilnu aplikaciju.
Kako 'nove' banke biraju tržišta
Na odluku digitalnih banaka o ulasku na novo tržište mogu uticati brojni faktori, među kojima su veličina tržišta i procena isplativosti ulaganja. Srbija sa oko 6,5 miliona stanovnika predstavlja relativno malo tržište u poređenju sa zemljama u kojima su challenger banke najbrže rasle.
Za kompanije poput Revoluta ili Monza, ulazak podrazumeva troškove usklađivanja sa lokalnim propisima, prilagođavanjem proizvoda, poreskim i deviznim pravilima, kao i uspostavljanje sistema za sprečavanje pranja novca (AML). Ako, pritom, ne postoji mogućnost pružanja usluga kroz evropski režim „passportinga“ (svojevrsnog bankarskog pasoša), kakav važi u državama EU, ulaganje može biti manje isplativo.
Naime, pasporting banci sa licencom iz jedne države članice EU omogućava da usluge pruža i u drugim državama članicama bez pribavljanja nove dozvole. Budući da Srbija nije deo tog sistema, potencijalni ulazak na ovdašnje tržište podrazumevao bi dodatne regulatorne procedure i troškove.
Na ekonomsku računicu utiče i način na koji digitalne banke posluju. Iako posluju bez razvijene mreže poslovnica, značajan deo njihovih ulaganja usmeren je na razvoj tehnologije, sajber-bezbednost, AML, identifikaciju i verifikaciju klijenata (KYC), usklađivanje sa regulativom i korisničku podršku.
Dakle, pri ulasku na novo tržište jedno od ključnih pitanja jeste da li očekivani broj korisnika može da opravda takva unosna ulaganja.
Pored veličine tržišta i isplativosti, važan faktor je i regulatorni okvir jedne zemlje. Važeći Zakon o bankama u Srbiji ne prepoznaje model potpuno digitalne banke koja bi poslovala isključivo putem digitalnih kanala, bez fizičkih ekspozitura. Zbog toga banka u Srbiji ne može da dobije dozvolu samo za onlajn poslovanje ili pružanje pojedinih digitalnih usluga, već mora da ispuni uslove za obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja.
Bloomberg je lane izvestio da je Monzo u finansijskoj godini završenoj u martu 2025. gotovo učetvorostručio dobit, zahvaljujući snažnom rastu prihoda, kreditne aktivnosti i broja korisnika, čime je dodatno ojačao svoju poziciju uoči mogućeg izlaska na berzu.
Istovremeno, Revolut, koji vredi oko 75 milijardi dolara, planira izlazak na berzu u naredne dve godine, uz ciljanu valuaciju od gotovo 200 milijardi dolara, pisao je Bloomberg ovog juna. Ukoliko se taj plan ostvari, osnivač Revoluta Nik Storonsky, zahvaljujući postojećem vlasničkom udelu i posebnom programu nagrađivanja, mogao bi da poseduje akcije vredne oko 76 milijardi dolara, što bi ga svrstalo među najbogatije ljude u industriji.
