Danas su neki vozači u širem regionu ponovo "udareni po džepu“, pa će u naredne dve nedelje plaćati prilično skuplje gorivo. Ovime se nastavio niz poskupljenja pokrenutih novom energetskom krizom usled rata SAD i Izraela protiv Irana. Kako se to osetilo na Balkanu?
Vozače u Hrvatskoj i Crnoj Gori, koji od danas pa u narednih nedelju (CG) ili dve (Cro) budu posetili benzinske stanice, neće obradovati cena koju budu tamo zatekli. U obe države regiona povećane su cene goriva koje kontroliše država, što su osetili i vozači u Srbiji prošlog petka (kao i nekoliko prethodnih).
U Hrvatskoj tako gorivo (na pumpama van autoputeva) sada košta 1,66 evra za litar benzina sa 95 oktana (povećanje 4 evrocenta) i 1,85 evra za dizel (+12 centi), dok će u Crnoj Gori benzin koštati 1,59 evra (+3 centa), a dizel 1,78 (+10 centi).
Sa ova dva nova cenovnika trenutno stanje na tržištu goriva na Balkanu izgleda tako da je cena dizela prešla 2 evra samo u Rumuniji, ali taj scenario se približava i mnogima drugima. Najskuplji benzin u regionu (bez Grčke) imaju vozači u Albaniji 1,92 evra.
Relativno jeftino voze se još samo Makedonci, gde je benzin 1,38 evra a dizel 1,55 evra, a posle njih u Bosni i Hercegovini, sa benzinom od 1,43 evra i Bugarskoj gde je dizel 1,73 evra.
Državna cena otporna na državne mere
Sve vlade u regionu posegle su za nekim vidom zaštite tržište od prekomernog pokupljena i radi održavanja redovnog snabdevanja, od snižavanja akcize ili poreza, sve do ograničenja prodaje strancima.
Međutim, i pored toga, cene su uzletele. Najveće poskupljene od početka marta (i napada SAD i Izraela na Iran) do danas doživeli su Mađari, kojima je benzin poskupeo za 33 evrocenta, kao i vozači u BiH, gde je dizel otišao naviše čak 63 centa.
Ova dva tržišta drže i druga dva mesta na crnoj listi poskupljenja, samo obrnutim redom – u BiH je benzin poskupeo 24 centi a Mađarima dizel 51 cent.
Najmanje su zbog rata u Iranu trpeli vozači u Srbiji, gde je benzin poskupeo „svega“ 7 evrocenti a dizel 12 centi. Ali, to može biti samo uteha, jer sa svim ovim ogromnih poskupljenjima u komšiluku, njihove cene su se samo približile onim visokim, koje regularno plaćaju vozači u Srbiji.
Pored ovih, relativno malih povećanja cenovnika u Srbiji, takvim tempom poskupljenja mogu još da se teše kad je u pitanju benzin Crnogorci, Makedonci i Albanci (+13 centi), a kod dizela Albanci (+21 cent).
A na Mediteranu - cene pale
Zanimljivo je i to da je cena goriva poslednjih nedelja u regionu, na tržištima koja se sva pozivaju na nekakvu „naftnu formulu“, naprasno počela da više prati berzansku cenu nafte a manje cene derivata na velikoprodajnom tržištu Mediterana (luka Lavera/Đenova) koje su takođe zastupljene u pomenutoj „računici“.
A na tom tržištu su cene sada splasnule. Početkom marta 2026. (1–5. mart) cena je krenula da „divlja“ i sa nivoa od 750 do 820 dolara po toni premijum bezolovnog benzina došla za dve nedelje na 940 do 950 dolara. Početkom aprila cene fjučersa su spale na 750 do 775 dolara po toni.
Kod ultraniskosumpornog dizela (ULSD 10 ppm) cene su u istom periodu išle do 900 do 1.100 dolara po toni da bi početkom meseca bile 740 do 750 dolara.
U isto vreme, cena brenta je bila u proseku (nedeljni prosek) 71 dolar po barelu početkom marta, zatim 95 dolara sredinom meseca da bi prvu nedelju aprila stigla na oko 102 dolara za barel.
Ali, kada treba da se cena sa Mediterana ili naftne berze „konvertuje“ na domaće benzinske stanice, ni cena brenta nije „sveto pismo“. To se vidi i iz toga da je, kada je poslednju put brend koštao oko 100 dolara po barelu (sredina avgusta 2022. ) cena benzina i dizela u Srbiji su bile niže nego danas sa istom cenom nafte – 184 i 209 dinara naspram aktuelnih 189 i 214 dinara.
