Republika Srbija danas je realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, ovoga puta u tri tranše i dve valute.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je veliko interesovanje investitora za državne hartije potvrda stabilnosti Srbije
„Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. Ovoga puta, Srbija je zabeležila veoma visoku tražnju u iznosu od više od osam milijardi evra. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije”, rekao je Mali za emisiju obveznica koje će biti plaćene godišnjom kamatom od gotovo 5%.
Ministar Mali je naglasio da je po prvi put emisija realizovana u tri tranše i u dve različite valute.
„Prva tranša, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25% će se iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine. Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875% predstavlja još jednu u nizu održivih obveznica Republike Srbije", rekao je Mali.
Kako je naveo, posebno je važna ta zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.
„Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije Srbija 2030“, naglasio je Mali.
Kada je reč o poslednjoj tranši u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine, dodaje se u saopštenju.
Prateći politiku aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je danas realizovalo operaciju finansijskog hedžinga čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66%.
Emisija je, kako je objasnio, u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a takođe i u skladu sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5%.
Mali je istakao da su od početka godine zemlje Centralne i Istočne Evrope na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra.
Rumunija je na taj način prikupila osam milijardi evra uz nivo javnog duga koji je na kraju 2025. godine iznosio 59,3%, Mađarska tri milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju prošle godine od 74,6% BDP-a, Poljska, 9,5 milijardi evra i dugom od 59,7% BDP-a i Slovenija 2,5 milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju 2025. godine od 65,7% BDP-a, navedeno je u saopštenju.
Iz Ministarstva nisu naveli detalje po kojim su se kamatama zadužile navedene zemlje. Prema navodima iz, na primer, Slovenije ta zemlja se u martu zadužila 500 miliona evra u juanima (tzv. Panda obveznice), po kamatnoj stopi od 1,9%.
