Istraživanje Evropske centralne banke u 5.000 kompanija šalje umirujuću poruku povodom uticaja primene veštačke inteligencije na tržište rada.
U Evropi samo oko 15% kompanija, od 5.000 anketiranih u istraživanju Evropske centralne banke, navodi smanjenje troškova rada kao glavni razlog uvođenja veštačke inteligencije s pokazalo se da AI, zasad, više zapošljava nego što otpušta, prenosi Poslovni dnevnik.
Prodor veštačke inteligencije u poslovanje evropskih kompanija aktuelizovao je pitanje hoće li AI, na dugi rok, pomoći zaposlenima ili ih zameniti.
Dok izveštaji iz SAD upućuju na hiljade otkaza u kompanijama poput Amazona i Targeta, i sporadične tvrdnje da bi nova tehnologija mogla otvoriti veliki broj novih radnih mesta, istraživanje ECB na evropskom tlu pokazuju da je pozitivan ishod na zapošljavnaje moguć.
Ne ulažu, ali koriste
Autori analize Laura Lebastar i David Sonderman koristili su podatke iz ankete ECB o pristupu finansiranju preduzeća (SAFE), provedene tokom 2025. na uzorku od oko 5.000 firmi.
Cilj je bio da se uporedi obrazac zapošljavanja u preduzećima koja koriste AI s onima koja je ne koriste, te videti menjaju li kompanije zbog te tehnologije svoje odluke o zapošljavanju ili otpuštanju radnika.
Rezultati pokazuju da je AI već široko rasprostranjen u e ropskome poslovnom sektoru – čak dve trećine anketiranih navelo je da njihovi zaposleni koriste neki oblik veštačke inteligencije u svakodnevnom radu.
Razlike su velike, i to uglavnom prema veličini preduzeća. U kategoriji većih kompanija, s više od 250 zaposlenih, AI koristi gotovo 90% preduzeća, dok je u najmanjim firmama, s manje od deset zaposlenih, taj udeo oko 60%.
Nejasan zaključak
Uvođenje AI u kratkom roku verojatno neće dovesti do naglog pada zaposlenosti, no u dužem bi se ta slika mogla promeniti. Kada se sada uporede firme koje koriste AI s onima koje to ne čine, istraživanje ne pronalazi znatnije razlike u stvaranju ili ukidanju radnih mesta.
Sama činjenica da preduzeće koristi veštačku inteligenciju zasad ne znači da će zapošljavati manje ljudi. Slika se donekle menja kada se promatra intenzitet korišćenja tehnologije.
Važnu ulogu pritom ima i način na koji se tehnologija koristi. Kompanije koje AIu primenjuju za razvoj i inovacije češće zapošljavaju nove radnike jer takve aktivnosti obično potiču rast poslovanja. Suprotno tomu, preduzeća koja AI koriste prvenstveno kako bi smanjila troškove rada, češće beleže negativne učinke na zapošljavanje i veći broj otpuštanja.
Ipak, takav pristup zasad je relativno redak: samo oko 15% kompanija navodi smanjenje troškova rada kao glavni razlog uvođenja AI.
Autori su analizirali i planove zapošljavanja za sledeću godinu. U celini gledano, kompanije koje koriste AI ne planiraju veće promene u zapošljavanju od onih koje je ne koriste. No, preduzeća koja nameravaju dodatno ulagati u AI pokazuju nešto optimističnija očekivanja i češće planiraju da povećaju broj zaposlenih.
A u dužem roku?
Trenutno stanje sa planovima upućuje na zaključak da uvođenje AI u kratkom roku verojatno neće dovesti do naglog pada zaposlenosti. Ipak, u dužem bi se razdoblju ta slika mogla promeniti. Neka istraživanja, kao što je ono nemačkog instituta IFO, pokazuju da deo firmi očekuje smanjenje broja radnih mesta zbog AI u razdoblju od pet godina.
Nevezano za ovo istraživanje, činjenica je da su velike tehnološke kompanije koje najagresivnije automatiziraju procese, poput Amazona, Googlea ili Microsofta, koncentrisane u Sjedinjenim Državama.
Evropska ekonomija ima veći udeo industrije, proizvodnje i tradicionalnih usluga, pa je automatizacija složenija i sporija. Medijska je industrija obično slabije zastupljena u ovakvim istraživanjima.
U Europi većinu privrede čine mala i srednja preduzeća, koja AI uvode postupnije i često je koriste samo kao pomoćni alat, delom i zbog manjka radne snage.
Na kraju, zanimljivo je i da da korišćenje veštačke inteligencije ne znači nužno i ozbiljna ulaganja u tu tehnologiju. Samo oko četvrtine evropskih firmi direktno investira u razvoj ili implementaciju sistema AI. Razlog je prilično jednostavan: brojni alati temeljeni na AI danas su lako dostupni putem interneta pa preduzeća mogu da ih koriste bez velikih ulaganja u vlastitu infrastrukturu.
