Razvoj veštačke inteligencije (AI) postaje jedno od ključnih pitanja globalne ekonomije, a Srbija želi da u toj tehnološkoj transformaciji zauzme aktivnu poziciju. U okviru dugoročnih razvojnih planova države, među kojima su strategije "Srbija 2030“ i "Srbija 2035“, posebna pažnja posvećena je izgradnji nacionalne platforme za veštačku inteligenciju.
Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, centralni deo te platforme biće nacionalni srpski jezički model – veliki jezički model (LLM) koji bi trebalo da bude razvijen do održavanja međunarodne izložbe Ekspo 2027.
Čadež ističe da je jezik ključni element čitave AI strategije. Veliki jezički modeli predstavljaju sisteme veštačke inteligencije sposobne da razumeju i generišu tekst, analiziraju informacije, vode razgovor, izrađuju izveštaje i daju odgovore na različita pitanja.
Takvi sistemi već postoje na globalnom nivou, a najpoznatiji primer je ChatGPT. Međutim, oni su uglavnom trenirani na ogromnim količinama podataka prikupljenih sa interneta, što znači da često ne poznaju dovoljno lokalne specifičnosti – zakonodavstvo, administraciju, medicinske protokole ili jezičke nijanse pojedinih država.
Zbog toga je cilj Srbije da razvije sopstveni model koji će biti zasnovan na domaćem znanju i podacima.
Razvoj u državnom data centru
Rad na nacionalnom jezičkom modelu već je započet u Državnom data centru u Kragujevcu, jednom od tehnološki najnaprednijih objekata tog tipa u regionu. Ovaj centar već raspolaže superkompjuterima optimizovanim za rad sa čipovima za veštačku inteligenciju, a planirano je i dalje proširenje kapaciteta.
Ključna prednost nacionalne platforme jeste to što podaci ostaju unutar zemlje. Kada kompanije, zdravstvene ustanove ili državne institucije koriste takav sistem, informacije koje unose neće napuštati nacionalnu infrastrukturu.
Pored bezbednosti podataka, plan je da model bude obučen na velikom korpusu domaćih sadržaja – zakonima, sudskom praksom, medicinskim bazama, obrazovnim materijalima, arhivama i drugim relevantnim dokumentima. Time bi veštačka inteligencija dobila sposobnost da razume srpski pravni sistem, medicinsku terminologiju, administrativne procedure, kao i specifičnosti oba pisma i jezičkih varijanti.
Preduslov za širu primenu veštačke inteligencije
Prema oceni Čadeža, bez takvog modela primena veštačke inteligencije u punom kapacitetu u Srbiji nije moguća. Nacionalni jezički model trebalo bi da omogući domaćim institucijama i kompanijama da razvijaju sopstvena AI rešenja zasnovana na pouzdanim i lokalno relevantnim podacima.
Potencijal primene je širok – od privrede i industrije do javne uprave i zdravstva.
U automobilskoj industriji, na primer, veštačka inteligencija može značajno optimizovati proizvodne procese i smanjiti troškove, dok u poljoprivredi modeli trenirani na lokalnim podacima o zemljištu, usevima i vremenskim uslovima mogu pomoći u preciznijem planiranju proizvodnje i povećanju prinosa.
Slični sistemi mogu imati veliku ulogu i u zdravstvu, gde analiza lokalnih epidemioloških podataka omogućava predviđanje širenja bolesti i bolje planiranje nabavke lekova.
"Digitalni autoput“ za privredu
Čadež nacionalnu AI platformu opisuje kao svojevrsni digitalni autoput koji država gradi kako bi privreda mogla da ga koristi. Takva infrastruktura trebalo bi da omogući kompanijama da brže razvijaju proizvode, unaprede procese i povećaju konkurentnost na međunarodnom tržištu.
Upravo zbog toga, smatra on, sve veći broj država razmatra razvoj sopstvenih, suverenih AI sistema koji se oslanjaju na lokalne podatke i infrastrukturu.
Srbija u tom pogledu, prema njegovim rečima, ima solidnu polaznu osnovu zahvaljujući ranijim ulaganjima u digitalnu infrastrukturu, uključujući data centar i superkompjutere.
Ekonomski efekti do 2035. godine
Potencijalni ekonomski efekti razvoja nacionalne AI platforme mogli bi biti značajni. Procene ukazuju da bi uspešna implementacija ovih tehnologija mogla do sredine naredne decenije da doprinese povećanju bruto domaćeg proizvoda Srbije za oko 50 milijardi dolara.
Sa druge strane, odlaganje ili odustajanje od razvoja takvih sistema moglo bi imati ozbiljne posledice po konkurentnost domaće privrede. U svetu u kojem veštačka inteligencija sve više određuje efikasnost proizvodnje i kvalitet usluga, kompanije koje ne koriste ove tehnologije rizikuju da zaostanu na tržištu.
Generacijska razvojna šansa
Zbog toga Čadež projekat nacionalnog jezičkog modela vidi kao stratešku razvojnu priliku za zemlju. Njegova realizacija, planirana do Ekspa 2027, trebalo bi da predstavlja temelj šire digitalne transformacije države i privrede.
Ukoliko projekat uspe, Srbija bi mogla da izgradi sopstveni ekosistem veštačke inteligencije zasnovan na domaćem znanju, infrastrukturi i podacima – što bi dugoročno moglo da postane jedan od ključnih pokretača ekonomskog rasta.
