Može za kuću a može i za zaklon od metka, novi je materijal koji dobijen modifikovanjem prirodnog drveta
Ukoliko inovacija američka kompanije InventWood uzme maha u svetu, na pomolu je revolucija u građevinarstvu ali i vojnoj industriji. Nova vrsta modifikovanog drveta je, kako tvrdi suosnivač i predsednik kompanije Aleks Lau, čvršća od čelika a veće nosivosti od betona.
Građevinska industrija u savremenom svetu sve više traži održive alternative betonu i čeliku, odličnim materijalima ali sada prokaženim zbog visokog ugljeničnog otiska (a beton i potrebe za peskom koga je u svetu sve manje).
„Staromodno“ drvo se sada pozicionira kao „materijal budućnosti“ jer em pri rastu skladišti ugljenik em znatno smanjuje emisije CO2 ako se koristi u gradnji, u poređenju sa upotrebljenim čelikom i betonom, piše BBC.
Prirodno drvo, naravno, ima i slabosti zbog kojih su beton i čelik i postali praktično nezamenjivi u gradnji – nije dovoljno čvrsto za sve namene, podložno je vlagi i napadima štetočina.
Ali, tu sada nastupaju inženjerski proizvodi od drveta koji su znatno izdržljiviji i mogu služiti kao strukturni elementi čak i u neboderima.
Kako nastaje superdrvo?
Proces proizvodnje uključuje hemijsko uklanjanje lignina, prirodnog polimera koji drvu daje krutost, a zatim ekstremnu kompresiju, čime mu se volumen smanjuje za oko 80%. Time se unutar materijala stvaraju dodatne vodonikove veze te ga učvršćuju. Rezultat je tanji, ali mnogo jači materijal koji zadržava prirodnu strukturu i izgled drveta.
InventWood je godinama razvijao taj postupak te danas koriste topolu, a u planu je i brzorastući bambus jer vrlo efikasno upija ugljenik iz atmosfere.
Na tržištu već postoje različite vrste inženjerskog drva, poput glulama (lamelirano drvo s paralelnim vlaknima) i CLT-a (krstasto lamelirano drvo), korištenog za zidove i podove. CLT, na primer, može da smanji emisije ugljenika pri gradnji javnih objekata za gotovo 10% u odnosu na beton.
Ali, naravno, superdrvo neće zameniti ni beton ni čelik već, kako kaže Lau, može da služi kao spoljna obloga ili kao estetski i mehanički kvalitetan sloj u kombinaciji s drugim materijalima.
Morvena Spir, s britanskog Univerziteta Bangor kaže pak da je ta tehnologija obećavajuća, ali ističe važnost testiranja u realnim vremenskim uslovima, posebno u klimatskim uslovima u kojima se vazduh stalno mijenja – čas je suv, čas vlažan.
U Evropi i svetu pojavljuju se i drugi inovativni drveni materijali – nemački Pollmeier tako koristi bukvu (inače retku u gradnji) za svoj proizvod BauBuche, a australski 3RT od niskovrednih stabala izrađuje imitacije tvrdog drva za prozorske okvire, kuhinjski nameštaj i stepenice.
„Arhitekti sada imaju čitavu paletu mogućnosti, poput pseudovrsta drva“, kaže Spir, dodajući da su opcije sve raznovrsnije.
Održivost, ali i stvarni problemi
Profesor Majkl Ramaž sa Univerziteta Kembrdž podseća da su osiguranje i hipotekarni krediti za drvene zgrade još uvek izazov u mnogim zemljama, no veruje da drvo ima ključnu ulogu jer dugoročno skladišti ugljenik.
Pitanja bezbednosti su takođe aktualna, posebno nakon požara u Los Anđelesu početkom godine. Lau tvrdi da je superdrvo pokazalo otpornost na vatru, a također je „preživelo“ testove s insektima koji nagrizaju drvo. Iako je tvrđe za obradu, može se rezati standardnim karbidnim i dijamantskim testerama.
Dr Spir napominje da ne treba zaboraviti ni na reciklažu starog drva – istraživanja u UK pokazuju da se materijali iz ruševina mogu ponovno koristiti u CLT panelima. Uostalom, mnogi već sada u svom domu imaju ivericu, proizvod koji u velikom delu nastaje od recikliranog drva.
Zaustavlja metak
U laboratorijskim testovima komad InventWood superdrva zaustavio je metak ispaljen iz gasnog pištolja, koji bi inače lako probio obični drveni uzorak.
„Ideja je da ovim materijalom možemo graditi i vojne zaklone“, kaže Lau, iako priznaje da „još nismo bacali bombe na njega“.
