Za građane Srbije, štednja u bankama poslovično je najpopularniji način ulaganja viška novca. Ali, postoje li na domaćem tržištu sigurne i isplative alternative oročenim depozitima i koliko su građani upoznati s njima, razgovarano je danas na skupu u Beogradu.
Odgovore na ova i druga pitanja ponudili su učesnici konferencije „Štednja u bankama i alternative: motivi i navike građana“ koja je danas, povodom Svetskog dana štednje, održana u Beogradu u organizaciji Agencije za osiguranje depozita, Udruženja banaka Srbije i Privredne komore Srbije.
„Rast svake ekonomije počiva na investicijama, a za njih su ključni izvori finansiranja. Zato je važno da stanovništvo i privredu edukujemo o značaju štednje, kao najvažnijeg izvora finansiranja, ali i na alternativne izvore koji im stoje na raspolaganju. Time i građani i privredni subjekti dobijaju priliku da svoje finansije vode u skladu sa sopstvenim potrebama“, istakla je Katarina Ocokolјić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije na panel-diskusija u kojoj su učestvovali će predstavnika banaka, osiguravajućih kuća i društava za upravljanje fondovima.
A novca ima, i banke bi rado da ostane kod njih.
„Rast ukupne štednje, dinarske i devizne, odraz je poverenja klijenata u bankarski sistem. Banke su stabilne, adekvatno kapitalizovane i uz dobar sistem osiguranja depozita jasno je da predstavljaju pouzdanog partnera svojim klijentima. Udruženje banaka Srbije, zajedno sa svojim članicama kontinuirano radi na edukaciji o značaju štednje, a posebno uzimajući u obzir da su poslovi sa stanovništvom najbitniji segment u oblasti bankarskog poslovanja. Bez štednje nema ulaganja i razvoja jedne ekonomije“, izjavila je Marina Papadakis, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Štednja u bankama zaštićena je sistemom osiguranja depozita do 50.000 evra, što predstavlja važan stub sigurnosti za korisnike bankarskih usluga. Istovremeno, i ulaganja malih investitora koji trguju finansijskim instrumentima takođe su osigurana za slučaj da njihov posrednik na tržištu kapitala zapadne u ozbiljne probleme.
„Sudeći po stalnom rastu depozita u bankama, još od 2008. godine, poverenje korisnika finansijskih usluga u banke ne jenjava i u proteklih 12 meseci ukupni osigurani depoziti porasli su za 8,6% i krajem septembra iznosili 34 milijarde evra. Osigurani depoziti fizičkih lica zabeležili su najveći rast od čak dve milijarde evra pa oni i dalje imaju dominantno učešće u ukupnoj sumi depozita. Taj trend se pozitivno odrazio i na Fond za osiguranje depozita te je samo od januara ove godine od naplate premije osiguranja depozita ostvaren prihod od gotovo 85 miliona evra, što je za 9,4 više nego u prvih devet meseci prošle godine". Važno je da građani znaju na koje načine mogu da očuvaju i uvećaju vrednost svoje ušteđevine, kao i da budu što bole informisani o sigurnosti i isplativosti svake dostupne opcije“, naglasila je dr Ljubica Pantelić, vršilac funkcije direktora Agencije za osiguranje depozita.
Građani sve više uviđaju gde se može i zaraditi "štedeći"
Štednja je i dale ključni stub likvidnosti i najstabilniji izvor finansiranja kreditne aktivnosti domaćeg bankarskog sektora, iako se građani sve više okreću novim vidovima ulaganja, što potvrđuje i tržište investicionih fondova, koje je najdinamičniji segment finansijskog sistema. Naravnom, banke su i ovde našle svoju ulogu.
„Kao tržišni lider i banka sa najvećim portfoliom depozita, ali i osnivač jednog od vodećih društava za upravljanje investicionim fondovima u zemlji, Banca Intesa povezuje sigurnost tradicionalne štednje i potencijal prinosa ulaganja, doprinoseći izgradnji stabilnog i otpornog finansijskog sistema koji ne samo da štiti građane, već ih i osnažuje“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa i zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije.
U panel-diskusiji posvećenoj štednji u bankama i njenim alternativama govorili su: Željko Petrović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom Banca Intesa; Tatjana Manojlović, direktorka Sektora za građanstvo Erste banke; Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja; Igor Zorić, direktor Službe za upravljanje rizicima i kontroling Triglav osiguranja; Stanislava Petković, generalna direktorka Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rika i Ana Stanković, direktorka Sektora za ljudske resurse i marketing Društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima „Dunav“. Moderator panela bio je Vladimir Đorđević iz Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije.
