Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je saradnicima da bi prihvatio okončanje vojnih operacija u Iranu čak i ako ključni morski prolaz - Hormuški/Ormuski moreuz - ostane zatvoren za promet.
Prema izveštaju Wall Street Journal od 30. marta, predsednik Donald Tramp rekao je saradnicima da je spreman da okonča vojnu kampanju protiv Irana, a da Hormuškom moreuz ostane uglavnom zatvoren, prepuštajući složenu operaciju ponovnog otvaranja za kasniji datum.
Tramp i njegovi savetnici ocenili su da bi misija otvaranja Hormuzog moreuza produžila sukob van njegovog željenog vremenskog okvira od četiri do šest nedelja. Prema istom izvoru, cilj je da SAD ostvare ključne ciljeve — slabljenje iranske mornarice i raketnih kapaciteta — nakon čega bi se neprijateljstva smanjila.
Diplomatski pritisak umesto vojne sile
Portparolka Bele kuće Karolin Levit izjavila je da osiguranje slobodnog prolaza za tankere kroz Hormuški moreuz nije jedan od „ključnih ciljeva” koje je Tramp postavio za okončanje vojne operacije protiv Irana.
Prema izveštaju Jerusalem Posta, koji se poziva na WSJ, Trampova prva opcija ostaje otvaranje moreuza diplomatskim putem — pregovorima s iranskim režimom.
Druga opcija bila bi da saveznici SAD, posebno države Persijskog zaliva i NATO, preuzmu vodeću ulogu u otvaranju prolaza.
Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Hormuški moreuz „biti otvoren na ovaj ili onaj način” — ili dogovorom s Iranom da poštuje međunarodno pravo, ili intervencijom međunarodne koalicije.
Kontekst krize
SAD su 19. marta 2026. pokrenule vojnu kampanju radi otvaranja moreuza. Iran je od tada izveo 21 potvrđeni napad na trgovačke brodove, zbog čega je saobraćaj tankera pao na praktično nulu, ugrožavajući oko 20 odsto svetskih dnevnih naftnih isporuka.
Tramp je u ponedeljak na mreži Truth Social upozorio da će SAD „u potpunosti” uništiti iranska električna postrojenja, naftne bušotine i ostrvo Karg ukoliko moreuz ne bude „odmah otvoren za poslovanje”. Istovremeno, deadline za napade pomerен je na 6. april.
Reakcija berzi i tržišta nafte
Vest je dočekana sa mešovitim signalima na finansijskim tržištima. S&P 500 je od svog rekordnog nivoa s kraja januara izgubio više od 7 odsto, dok neizvesnost traje sve dok je Hormuški moreuz efektivno zatvoren.
Međunarodna agencija za energetiku opisuje ovu krizu kao „najveći poremećaj ponude u istoriji globalnog naftnog tržišta”, uz efekte koji podsećaju na energetsku krizu 1970-ih — nestašice, valutna nestabilnost, inflacija i rizici od stagflacije.
Poruke o mogućem okončanju rata bez vojnog otvaranja prolaza unele su kratkoročni optimizam — ali i zabrinutost. Analitičari i rukovodioci iz naftne industrije upozoravaju da, ukoliko moreuz ne bude otvoren do sredine aprila, posledice po tržišta energenata mogu biti znatno teže. Goldman Sachs i američki vladini zvaničnici već razmatraju scenarij u kome cena nafte dostigne 200 dolara po barelu.
Obveznice su pojeftinile, prinosi su porasli, a zlato je ovog meseca izgubilo blizu 17 odsto vrednosti — što bi bio najgori mesečni rezultat od oktobra 2008.
Ukratko, tržišta „žele da veruju u pozitivan ishod”, ali sve dok nema konkretnog diplomatskog dogovora, volatilnost ostaje visoka, a rizici po globalnu ekonomiju i dalje naglašeni.
