Pregovori srpske vlade sa MOL-om oko mađarske kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) u poslednjih mesec dana su od „biće završeni za nekoliko dana“ spali na to da je pitanje da li će do transakcije, za ovdašnje energetsko tržište sudbonosne, uopšte doći.
Da će, umesto kada će, Naftna industrija Srbije (NIS) promeniti većinskog vlasnika sve je aktuelnije a sada već i goruće pitanje i srpske privrede i srpske države. Kupac i prodavac većinskog udela, mađarska državna kompanija MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft su se izgleda dogovorili o prodaji (koju su sankcijama iznudile SAD), ali sada okončanje posla zavisi od toga da li će na prodaju pristati onaj koji je u prvobitnim pregovorima bio puki posmatrač ‒ država Srbija kao manjinski ali veoma zainteresovan vlasnik.
Nakon svojevrsnih upozorenja javnosti da ne ide sve glatkom, koje je u poslednje vrme počela da iznosi ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović, sada je to potvrdio i predsednik Republike, Aleksandar Vučić.
Vučić- je izjavio danas da pregovori sa MOL-om „ne idu dobro“ i da nije preveliki optimista da će biti postignut dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u do 22. maja. To je datum koji je ranije za okončanje prodaje odredila američka kancelerija OFAC, koja se bavi inostranom imovinom i zadužena je delom za sprovođenje međunarodnih sankcija (Rusiji).
„Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno. Uvek ćemo da ostavimo mogućnost da se to uradi kako treba, ali nisam preveliki optimista. I sad, šta će biti za dva dana, do 22. maja? Nadam se da će američki OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija, ni kriva ni dužna, biti kažnjena. I ja ih molim da to razumeju“, istakao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara na obeležavanju 15. godišnjice programa Svet u Srbiji, u Palati Srbija.
Rusima svejedno, Mađarima višak
Problem, na koji su ukazivali samo pojedini upućeni energetski i ekonomski stručnjaci, „isplivao“ je na površinu tokom razgovora mađarske i srpske strane a to je kojim kapacitetom će raditi NIS-ova Rafinerija nafte Pančevo, kao rafinerija koja pokriva 80 odsto domaćeg tržišta naftnih derivata.
Rusima, kao nevoljnim prodavcima, svejedno je šta će biti sa Rafinerijom, kada ne bude u njihovom vlasništvu, iako su u nju uložili stotine miliona evra i napravili jednu od najmodernijih u ovom delu Evrope.
Mađarima ta rafinerija jednostavno ne treba, jer imaju svoju u Mađarskoj, kao i onu upravo osavremenjenu Ine u Rijeci (INA je deo MOL Grupe) a rado bi kupili i Rafineriju Neftohim Burgas na obali Crnom mora u Bugarskoj.
Srbiji, s druge strane, Rafinerija predstavlja stratešku fabriku i veoma bitan činilac ekonomije ali pre svega energetske bezbednosti i nezavisnosti. Ne samo da Rafinerija može da pokrije potrebe domaćeg tržišta gorivom i petrohemijskim proizvodima u gotovo svakoj situaciji, što se pokazalo tokom kovida ali i aktuelne globalne energetske krize izazvane novim ratom na Bliskom istoku, već je značajna i kao punilac budžeta i zapošljavanja velikog broja ljudi i visokostručnog kadra.
Međutim, ukoliko se posao prodaje ne završi, a OFAC ipak ne bude „imao razumevanje“ (što je teško očekivati ali je politički i to moguće), Rafinerija će svakako stati jer 16. juna ističe privremene licenca za rad koju je dao OFAC, a to znači da se primenuju pune američke sankcije NIS-u kao ruskoj kompaniji. U tom slučaju, bez dotoka nafte za preradu, Srbija bi ponovo bila osuđena na korišćenje sopstvenih rezervi (koje mogu da traju tek nekoliko nedelja ili meseci) i uvoz goriva iz regiona, što je scenario viđen od 2. decembra 2025 do 18. januara 2026. godine kada je bio zaustavljen dotok nafte Janafom.
