Rat na Bliskom istoku počinje da utiče na globalni turizam, menjajući planove putnika i obrasce rezervacija za leto ove godine, dok pojedine evropske destinacije beleže rast interesovanja, a avio-kompanije upozoravaju na poskupljenje karata.
Na godišnjem forumu Francuskog udruženja turističkih operatera (SETO) u Tetuanu, saopšteno je da su do kraja februara prognoze za letnju sezonu na području Bliskog istoka bile optimistične, sa gotovo 48% već realizovanih rezervacija, preneo je "Figaro", uz napomenu da su mediteranske destinacije još tada zadržale popularnost.
Pre početka sukoba, Španija je ostala najtraženija evropska destinacija sa rastom rezervacija od 1,7%, ispred Grčke, koja je zabeležila pad od 1,8%, i Italije, gde je interesovanje poraslo za 3,6%.
Francuska je ostvarila značajan rast od 15,2%, što ukazuje na veće interesovanje za lokalni turizam, dok je Maroko zabeležio povećanje od 8,5%.
Na daljim destinacijama, Egipat je prednjačio sa rastom od 51,9%, dok su Turska i Mauricijus zabeležili rast od 9,3, odnosno, 12,2%.
Ali, kad se zapucalo...
Međutim, od početka marta situacija se naglo promenila. Prema podacima SETO-a, rezervacije za destinacije na tom području su u prvoj nedelji pale za oko 15%, a već naredne nedelje za 25%.
Pad nije pogodio samo najizloženija odredišta na Bliskom istoku, već je uticao i na širi region, uključujući ranije popularna tržišta poput Egipta i Turske.
Istovremeno, stručnjaci primećuju promenu u izboru destinacija.
Putnici se sve više okreću Južnoj Evropi zbog blizine i bezbednosti, dok interesovanje raste i za Karibe, Kanadu i pojedine atlantske destinacije, gde se rast procenjuje između 10 i 35%.
Promene u turističkim tokovima primetile su i avio-kompanije, preneo je "Bild".
Nemačka niskotarifna kompanija Jurovings, podružnica Lufthanze, najavila je povećanje kapaciteta za 170 dodatnih letova do kraja maja, čime će ponuditi oko 36.000 dodatnih sedišta, a posebno je poraslo interesovanje za Majorku, ka kojoj će biti uvedeno oko 100 dodatnih letova sa nemačkih aerodroma.
Popularnost beleže i druge destinacije, poput Kanarskih ostrva, Malage, Napulja, Fara i Nice.
Tokom prvog vikenda školskog raspusta očekuje se da će Jurovings prevesti oko 200.000 putnika.
Sve zavisi od ‒ goriva
Istovremeno, turistički sektor suočava se i sa dodatnim izazovima. Dodatni pritisak na avio-industriju izaziva rast cena goriva.
Prema navodima medija, cene kerozina u Evropi porasle su na oko 1.700 dolara po toni, više nego dvostruko u odnosu na period pre američko-izraelskog napada na Iran.
Generalni direktor Lufthanze Karsten Špor upozorio je da avio-kompanije neće moći da apsorbuju dodatne troškove, jer prosečan profit po putniku iznosi oko 10 evra.
Istovremeno, uticaj sukoba oseća se i van Evrope. Azijske ekonomije koje zavise od nafte iz Ormuskog moreuza uvode mere štednje energije i goriva.
Šri Lanka je, na primer, uvela četvorodnevnu radnu nedelju za deo javnog sektora i ograničenja u potrošnji goriva, dok su u Egiptu najavljene promene radnog vremena prodavnica i restorana radi smanjenja potrošnje energije.
Na Tajlandu je nestašica goriva dovela do smanjenja broja taksija koji opslužuju aerodrom u Bangkoku, pa turisti duže čekaju prevoz, dok vozači izbegavaju duže vožnje zbog straha od nestašice goriva.
Turistički sektor ocenjuje da interesovanje za putovanja i dalje postoji, ali da putnici sve češće donose odluke u poslednjem trenutku, uz veći oprez i procenu bezbednosnih rizika.
Za industriju to znači da sezona nije izgubljena, ali će verovatno biti nestabilnija i podložnija međunarodnim političkim događajima nego prethodnih godina, zaključuju u tom sektoru.
