Evropska komisija saopštila je danas da je stavila na raspolaganje 49 miliona evra Albaniji, 44,2 miliona evra Crnoj Gori i 65,7 miliona evra Severnoj Makedoniji u okviru Instrumenta za reforme i rast.
Kako se navodi, isplata sledi nakon trećeg zahteva za isplatu i pozitivne ocene EK o reformskim koracima sprovedenim u oblastima poslovne konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, kao i obrazovanja i digitalizacije u Severnoj Makedoniji.
Ukupan iznos isplaćen u okviru Instrumenta, u skladu sa njihovim odgovarajućim paketima, dostiže 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Severnu Makedoniju.
U Albaniji, reforme koje je Komisija procenila uključuju mere za poboljšanje poslovnog okruženja, olakšavanje investicija i inovacija, proširenje pristupa finansiranju, uključujući i za startupove i kompanije aktivne u zelenom i digitalnom sektoru. Od isplaćenih 49 miliona evura, 22,8 miliona evra biće prebačeno u državni budžet, dok će preostala sredstva biti dostupna za investicijske projekte putem Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Za Crnu Goru navodi se da je EK procenila reforme u oblasti istraživanja i inovacija, uključujući podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i dalje jačanje nacionalnog inovacijskog ekosistema i za tu zemlju će od isplaćenih 44,2 miliona evra, 20,6 miliona evra biti prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
U Severnoj Makedoniji procenjene reforme uključuju mere za poboljšanje finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja i mere za proširenje pristupa digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama i od isplaćenih 65,7 miliona evra, 30,6 miliona evra biće prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
Sredstva namenjena za WBIF, nakon što ih odobri upravni odbor WBIF-a, podržaće infrastrukturne projekte u održivom transportu, čistoj energiji, digitalnom i razvoju ljudskog kapitala, a projekti će se sprovoditi u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da Plan rasta pravi stvarnu razliku u svakodnevnom životu ljudi širom Zapadnog Balkana.
"U Albaniji je sve lakše pokrenuti i razviti posao. U Crnoj Gori, naučnici dobijaju veću podršku da inovativne ideje pretvore u konkretne proizvode. U Severnoj Makedoniji, studenti će imati bolji pristup modernoj IT opremi u učionicama. Ovo pokazuje kako se reforme prevode u vidljive koristi za građane", ocenila je ona.
Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da partnerskim zemljama iz regiona pruži koristi od članstva pre njihovog pristupanja EU, kao i da integriše zemlje u jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU i poveća pretpristupno finansiranje, a to sve ubrzava proces proširenja i rast ekonomija partnera.
Novac za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu u ovom krugu nije isplaćen.
