Globalna potražnja za naftom pokazuje blagi oporavak, ali ostaje znatno ispod istorijskog proseka, dok su zalihe na četvorogodišnjem maksimumu a cena nafte na berzi najmanja od maja. Srbiju, međutim, najmanje brine berzanska cena.
Prema najnovijem mesečnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), svetska potražnja za naftom je u trećem kvartalu 2025. porasla za 750.000 barela dnevno u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja ubrzanje u odnosu na slabiji rast od 420.000 barela u drugom kvartalu.
Projekcije agencije pokazuju da će se godišnji rast potrošnje stabilizovati na oko 700.000 barela dnevno kako u 2025, tako i u 2026, što je znatno ispod dugoročnog trenda.
U izveštaju se navodi da su petrohemijski proizvodi i goriva za industrijske pogone glavni pokretači potražnje, dok rast elektrifikacije transporta i slabljenje globalne privrede ograničavaju ukupnu potrošnju.
Globalna ponuda nafte nadalje raste, a u septembru je dostigla 108 miliona barela dnevno, uz mesečni skok od 760.000 barela, pre svega zahvaljujući povećanoj proizvodnji zemalja naftnog kartela OPEK+.
Na godišnjem nivou, globalna proizvodnja porasla je za 5,6 miliona barela dnevno, pri čemu je OPEK+ doprineo sa 3,1 miliona barela, napominje se u izveštaju objavljenom na veb stranici IEA.
Prekomerna ponuda na tržištu dovela je do rasta zaliha i pritiska na cene. Ukupne svetske zalihe sirove nafte i derivata porasle su u avgustu na najviši nivo u poslednje četiri godine, dok su cene referentne nafte brent početkom oktobra pale na oko 64 dolara po barelu, što je za 11 dolara manje nego početkom godine.
Aktuelna cena najmanja od maja
Na berzama su cene nafte nastavile da padaju i danas, pa je brent pao na oko 62 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) na oko 58 dolara po barelu, što je najniži nivo od maja.
Na takav iznos su najviše uticala očekivanja prevelike ponude na svetskom nivou i tenzije zbog ekonomskih posledica trgovinskog spora između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, preneo je Trejding ekonomiks.
Vašington i Peking su razmenili nove čarke u aktuelnom trgovinskom sporu, čime se podstiče bojazan da bi obračun između dve sile mogao dodatno da umanji globalnu potrošnju.
Na berzama investitori iščekuju nedeljne podatke o zalihama, što će im poslužiti kao dodatni indikator kada je reč o potražnji, ali gledaju kako će na obim ponude uticati pritisak SAD na Indiju da se odrekne ruske nafte.
Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da mu je predsednik Indije, Naredna Modi obećao da će ta zemlja smanjiti kupovinu nafte iz Rusije.
S druge strane, Rusija je uverena da će Indija nastaviti saradnju u vezi sa isporukom energenata, izjavio je danas zamenik ruskog premijera Mihaila Mišustina, Aleksandar Novak.
"Nastavljamo saradnju sa našim prijateljskim partnerima. Naš energetski resurs je tražen, ekonomski je isplativ i izvodljiv, i uveren sam da će naši partneri nastaviti da rade sa nama, da komuniciraju i razvijaju energetsku saradnju", rekao je Novak, prenosi Tass.
Ranije danas je portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova Randhir Džaisval, komentarišući Trampove izjave, rekao da se indijske vlasti fokusiraju na interese potrošača kada je u pitanju uvoz energenata.
Srbija ima druge probleme
Za razliku od većeg dela sveta Srbija se za cenu nafte, a time i derivata odnosno motornog goriva, ne brine zbog berzanskih cena. Nju muči geopolitika, i primena punih američkih sankcija nad Naftnom industrijom Srbije, vodećom kompanijom u većinskom ruskom (državnom) vlasništvu.
Dotok nafte naftovodom je presečen istekom posebne licence OFAC-a prošle nedelje a, prema navodima iz vrha sprske države, NIS ima nafte u rezervama za preradu do 1. novembra. Nakon toga ceo srpski transport, industrija i toplane biće upućeni na uvoznike goriva, koji će teško logistički moći da podmire celo tržište.
Cena goriva je, bar osnovnih vrsta, državno regulisana ali je pitanje da li će u vanrednim okolnostima sankcija taj vid kontrole tržišta moći da se održi pod pritiskom zakona ponude i tražnje.
