U Beogradu sutra počinju razgovori šefa Gaspromnjefta i Vlade Srbije kao suvlasnika u Naftnoj industriji Srbije kako bi se našlo rešenje za spas kompanije pod katastrofalnim sankcijama SAD.
U Srbiju sutra stiže predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta, Aleksandar Djukov, koji će u razgovorima, bolje reći pregovorima, sa predstavnicima Srbije (koja je manjinski suvlasnik u Naftnoj industriji Srbije), pokušati da nađe rešenje za ovu kompaniju koja je pod puni udarom američkih sankcija Rusiji u naftnom sektoru.
Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, kaže da ima nekoliko predloga za rusku stranu kako bi se našlo bar formalno rešenje koje bi zadovoljilo američki OFAC, i omogućilo kompaniji koja praktično drži ceo srpski naftni sektor (a to znači da je presudan i za transport i deo energetike), da nastavi da posluje.
„'Samo bih molio i ljude u vladi i sve druge - bez nervoze, polako, videćemo šta nas čeka u ponedeljak. Do sada je Gasprom (vlasnik Gaspromnjefta) za nas bio pouzdan partner, kao što smo mi bili i njima. Verujem da će i to biti u najboljem redu i da ćemo naći rešenja. Naći ćemo rešenja i za naftu, i za gas, i za sve drugo što bude Srbiji potrebno“, tvrdi Vučić.
Može li se od Rusa otkupiti NIS?
Jedna od varijanti, koju je dosad kategorički odbijala ruska strana, je i prodaja Naftne industrije Vladi Srbije. U trenucima pred isticanje poslednjeg specijalne američke licence za rad NIS-a pod sankcijama, po0minjana je mogućnost i da se deo kompanije proda Amerikancima (ili fondovima pod „nezavisnim“ upravljanjem), ali otad nema pomena o tome.
Pitanje je da li bi, i kada bi Rusi na to bili spremni jer pod sankcijama NIS nikako ne može da (legalno) posluje, Srbija imala para da kupi jednu od vodećih petrohemijskih firmi u ovom delu Evrope.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin izjavio je danas da je procenu prilikom prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) 2008. godine radila revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije i da je ona tada procenila da je vrednost po prinosnom metodu bila 2,2 milijarde evra za 100 odsto vlasništva NIS-a bez rudnog bogatstva.
"Međutim, NIS je prodat za 400 miliona plus, mislim da je precizna cifra 420 miliona i prodato je 50 procenata kompanije plus jedna akcija, dakle većinski paket, što je značajno manje od dela koji bi predstavljalo 50 procenata procenjene vrednosti od 2,2 milijarde evra", rekao je on za TV Prva.
Ali, podsetio je Đuričin, do trenutka prodaje NIS bio kompanija koja je generisala gubitke ili simbolične dobitke (kao i sve ostale domaće energetske državne kompanije), jer se loše upravljalo tom kompanijom. Nezavisna revizija, nakon privatizacije, utvrdila da je NIS poslovao 2008. godine sa gubitkom od osam milijardi dinara (12 miliona evra).
„To je bila tipična posledica takozvane partijske svojine, da vam partijski kadrovi dolaze, a postajalo je i pravilo da se finansiranjem opšte i zajedničke potrošnje, sporta ... upravo bave javna preduzeća kao što je bio NIS, tako da je on bio osuđen na nisku profitabilnost. A onda su došli Rusi koji su bili vrlo efikasni u eksploataciji rudnog bogatstva, nafte i gasa i to je, između ostalog, uz tehnološko inoviranje, uticalo na ogroman rast njihovog prihoda“, rekao je profesor.
Rusi na podizanju NIS-a nisu štedeli i iako su imali obavezu da ulože (samo) 500 miliona evra, procena je da su investirali do sad osam puta više.
„Mada je u javnosti bilo dosta polemike oko visine cene za koju je prodat većinski paket akcija, treba imati u vidu da je od tada u NIS investirano više od četiri milijarde evra, od čega oko 30 odsto u ekološke projekte“, navela je Sanja Filipović u analizi objavljenoj u biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Profesor je ocenio i da je država zadržala 49 odsto NIS-a sada bi verovatno prelazak na većinsko vlasništvo bio lakši.
„Sada su sankcije uvedene i njihov jedini cilj je da se smanji mogućnost finansiranja rata u Ukrajini. Mi moramo da se ponašamo prema tom cilju američke vlade, odnosno njihovog ministarstva finansija i da nađemo rešenje koje će obezbediti da oni dobiju satisfakciju u onome što rade, ali istovremeno da pazimo da ne ugrozimo interese našeg partnera i da ne ugrozimo naš ugled među investitorima. Rešenje koje se predlaže sa američke strane nas dovodi u situaciju prvo da kvarimo odnos sa prijateljskom zemljom koja nam pomaže u geopolitičkom pozicioniranju vezano za pokrajinu Kosovo i neke druge stvari da šaljemo loš signal partneru koji nam isporučuje gas", rekao je Đuričin.
Opcija nema mnogo, a najgora je da Rusi zadrže svoje puno učešće i kompanija propadne pod sankcijama.
Neke od prosperitetnijih mogućnosti dao je još početkom godine, kada je isticao rok prve licence, poznati srpski broker Nenad Gujaničić iz Momentum Securities-a.
„Nacionalizacija koja svakako ne bi bila dobar izbor, a i malo je verovatno da će do nje doći, značila bi prost prenos vlasništva sa Gaspromnjefta na državu Srbiju. Drugi način je neka vrsta kupoprodajnog ugovora odnosno kupovina udela koji ova ruska kompanija ima u NIS-u. To bi, s obzirom na činjenicu da je NIS akcionarsko društvo listirano na berzi, verovatno bila neka blok transakcija, odnosno dve transakcije u kojima bi država od Gaspromnjefta i PAO Gasproma kupila njihove akcije“, rekao je Gujaničić.
A koliko bi to bilo „u tvrdoj valuti“, pitanje je jer po ceni trgovine sa niskolikvidne Beogradske berze, to je oko 600 miliona evra, a po realnoj ceni (EBITDA uvećana za multiplikator u naftnoj industriji) koju daje profesor Goran Radosavljević na FEFA Univerziteta, svojevremeno sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, to je najmanje 2,5 milijardi evra.
Pitanje je da li Srbija u ovom trenutku ima toliko novac ili bi morala da se za to dodatno zaduži.
