Trenutno je nekoliko opcija kada je u pitanju rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS), ali nacionalizacija kao rešenje nije dobro jer bi predstavljala loš signal za druge investitore, pogotovo za one koji ne dolaze sa Zapada, kaže pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS), Bojan Stanić.
Stanić je za Tanjug, odgovarajući na pitanje kakvo rešenje može da se nađe za sedam dana kada je u pitanju NIS, rekao je da je to vrlo kratko vreme za pronalaženje solucije.
On je dodao da postoji nekoliko rešenja, a jedno od njih je da se vidi da li će u narednih dva ili tri dana ruska strana uspeti da pronađe za Amerikance prihvatljivog partnera koji bi kupio njihov deo.
Stanić je rekao da je i opcija da Srbija otkupi vlasništvo od Rusije, i treća opcija nacionalizacija, do koje, kako kaže, veruje da neće doći.
„To je loš signal za druge investitore, posebno za one koji nisu uslovno rečeno sa Zapada, pa da neko u narednih pet do 10 godina postavi pitanje i kineskih investitora, ali verujemo da će se neko rešenje naći“, rekao je Stanić.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi hipotetički rešenje izostalo, ukoliko bi zaista bilo nemoguće da NIS funkcioniše, to bi bila velika šteta za samu kompaniju, imajući u vidu njen doprinos budžetu i BDP-u uopšte.
„Međutim, treba naglasiti da tržište domaćih naftnih derivata ne bi bilo u tom smislu ugroženo nekim dubinskim krizama, jer bi moglo kroz uvoz naftnih derivata da se obezbedi snabdevanje stanovništva i privrede“, naglasio je on.
Na pitanje kako komentariše to što je Rusija Srbiju zaobišla kada je reč o bilo kakvom dogovoru i obratila se direktno SAD, Stanić je kazao da ne može komentarisati kakvi su odnosi između Srbije i Rusije, ali da definitivno Srbija treba da bude informisana imajući u vidu da je ona i jedan od vlasnika gotovo trećine u NIS-u.
„Takođe, Srbija je zemlja domaćin i slažem se da ne bi to trebalo da bude na taj način komunicirano bez znanja Srbije, međutim, imajući u vidu da postoje direktni kanali komunikacije između najviših predstavnika vlasti dve zemlje, sa druge strane i na nivou diplomata. Mi verujemo ipak da će se u ovih narednih sedam dana situacija iskristalisati, odnosno da ćemo videti kakva je mogućnost da Rusija, odnosno ruski vlasnik, reši to pitanje NIS-a na odgovarajući način za Amerikance, pošto oni diktiraju sada uslove, očigledno“, rekao je Stanić.
Istakao je da je vremena sve manje, ali sa druge strane, postoji i mogućnost da se jedan deo, što se i radilo do sada, potreba za sirovom naftom pokrije eksploatacijom unutar zemlje, a to je negde od 10 do 20 odsto i da bi se tu mogao obezbediti minimum rada rafinerija, do momenta kada će opet poteći naftovodom Janafom ili dok se ne izgradi nova konekcija.
Stanić je dodao da smo mogli da vidimo da je Srbija spremna i da plati i višu cenu za NIS i dodao da to jeste veliki trošak za budžet, ali da s druge strane doprinosi održivosti srpskog energetskog sistema, pre svega nafte i naftnih derivata, što je suštinski važno za funkcionisanje privrede i građana.
Prema rečima Stanića, nacionalizacija bi bila prepoznata kao negativan signal za investitore, sve one koji ne dolaze sa zapada.
„Sad postavlja se pitanje onih koji dolaze sa Zapada, da li će u jednom momentu biti i oni deo nekih sekundarnih sankcija i morati takođe da se povlače iz vlasništva. To jeste loš signal. I ono što je bitno naglasiti u celoj priči, to je poslednja opcija. I iscrpeće se sve druge opcije, pre nego što se u njoj bude razmišljalo, to je nešto postavljeno kao eventualno jedini način da se reši situacija na tržištu naftnih derivata, da ne dođe do neke dubinske krize. Međutim, ja opet verujem da do toga ne može doći, imajući u vidu da nafte na međunarodnom tržištu ima. Videli smo da i bez obzira što su uvodili sankcije Lukoilu i da je sada praktično tri četvrtine ruske proizvodnje nafte i prodaje pod sankcijama, videli smo da nije došlo do nekog značajnijeg skoka cene nafte“, rekao je Stanić.
Sa druge strane, postavlja se i pitanje uvoza, trajnijeg uvoza naftnih derivata iz zemalja koje imaju rafinerije u okruženju.
„Videli smo da je MOL i Mađarska spremna da značajno poveća taj izvoz u Srbiju, to je i rezultat dobrih političkih odnosa između dve zemlje. Tako da u tom smislu neće biti ugroženo snabdevanje da neće biti benzina na benzinskim pumpama. Ali ono što bih da naglasim jeste da to nije dugoročno rešenje, imajući u vidu da bi to značajno povećalo troškove proizvodnje u zemlji i generalno učinilo Srbiju manje atraktivnom za strane investicije i mi ovde imali dugoročne posledice. Ali daleko od toga da bi se desila neka situacija koja bi značila ono što se ponekad medijima govori, kao situacija iz 90-ih godina“, rekao je Stanić.
